Георге Георгију-Деж — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м datum funkcije
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 28:
| потпис =
}}
'''Георге Георгију-Деж''' ({{јез-рум|Gheorghe Gheorghiu-Dej}}; [[8. новембар]] [[1901]] — [[19. март]] [[1965]]) био је комуниста, секретар [[Румунска комунистичка партија|Румунске радничке партије]] од [[1944]]. до 1965. и председник [[СРСоцијалистичка Република Румунија|НР Румуније]] од [[1961]]. до 1965. године.
 
== Биографија ==
Ред 35:
Након што је [[Црвена армија]] ослободила Румунију, Деж је постао нови секретар КП Румуније. Године [[1947]], учествовао је у принудној абдикацији краља [[Михај Румунски|Михаја]] и де факто постао најутицајнији политичар у Румунији. Разлаз Источног блока с [[Југославија|Југославијом]] [[1948]]. године, Деж је искористио да као [[Титоизам|„титоисте“]] оптужи и осуди неке утицајније чланове партије. Године [[1954]], накратко је напустио функцију секретара Румунске радничке партије и вршио само функцију премијера Румуније, али се већ следеће године вратио на функцију секретара. Године [[1956]], подупро је [[Мађарска револуција 1956.|интервенцију Варшавског пакта против Мађарске]].
 
Године [[1958]], Совјетски Савез је повукао своје последње трупе из Румуније, што је Деж искористио као прилику да Румунију учини што независнијом од Совјета, политика коју ће наставити и његов наследник, [[Николаје Чаушеску]]. Укинута је већина совјетско-румунских друштава за међусобну сарадњу и обновљене претензије на [[Бесарабија|Бесарабију]], односно тадашњу [[Молдавска ССРСовјетска Социјалистичка Република|Молдавску ССР]] у саставу Совјетског Савеза. Током последњих година своје владавине, Деж је успоставио сарадњу са неким земљама Запада, између осталог са [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]].
 
Георге Георгију Деж умро је од [[рак плућа|рака плућа]] у [[Букурешт]]у 19. марта 1965. године.<ref>{{cite web|url=http://thefinalphaseforum.invisionzone.com/lofiversion/index.php/t1487-50.html|title=TFP > Alexander Litvinenko Assassination|accessdate=6. IX 2012.}}</ref> Био је сахрањен у маузолеју у букурештанском Парку слободе (године [[1990]], посмртни остаци су му ископани и сахрањено на градском гробљу).