Википедија

BIOS — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 9:
Основна сврха BIOS-а је да иницијализује и тестира исправност [[Хардвер|хардвера]], и учита такозвани „[https://en.wikipedia.org/wiki/Booting boot loader]“ или [[оперативни систем]] из сталне меморије. BIOS додатно обезбеђује апстрактни слој хардверу, који на доследан начин омогућава да апликативни програми и оперативни систем комуницирају са [[Тастатура|тастатуром]], [[Рачунарски монитор|екраном]] и осталим периферним уређајима. Варијације системског хардвера прикрива BIOS, од програма који преко BIOS-а директно приступају хардверу. [[MS-DOS]] (PC DOS), који је био доминантан оперативни систем од почетка 80-их до средине 90-их, се заснивао на BIOS сервисима за диск, тастатуру и функције исписа текста. [[Мајкрософт виндоус|MS Windows]], [[Линукс|LINUX]] и остали оперативни системи који су радили у заштићеном режиму су игнорисали апстрактни слој који је обезбеђивао BIOS и нису га користили након учитавања, уместо тога су директно приступали хардверу.
 
Садржај BIOS-а је потпуно дефинисан у тренутку испоруке матичне плоче. Међутим, постоје компоненте рачунара које су променљиве, па није могуће унапред дефинисати податке о њима. Врста и величина [[Рам|RAM]] меморије, тип и величина [[Тврди диск|хард диска]], место на ком се налази оперативни систем су сигурно подаци који су битни за стартовање рачунара, а ови подаци не могу бити унапред познати.
 
На свакој [[Матична плоча|матичној плочи]] се налази [[Флеш меморија|Flash ROM]] чип, који се назива и системски РОМ чип јер садржи код који омогућава процесору да оствари комуникацију са најбитнијим компонентама персоналног рачунара као што су: [[Дискета|флопи]] јединица, хард диск, оптички уређаји, монитор, [[USB]] портови, тастатура и остале компоненте на матичној плочи. Скуп свих инструкција које се налазе на Flash ROM чипу се назива BIOS. Он је специјално дизајниран да ради са сваким моделом рачунара посебно, повезујући се са разним уређајима који чине комплементарни [[чипсет]] система.
 
Како је “[[фирмвер|firmware]]” општи назив за програме који се чувају на ROM чипу, неки аутори BIOS називају и овим именом. Величина Flash ROM меморије на савременим рачунарима је око 2 МB, мада се за BIOS користи око 64 kB.
 
Flash меморија обезбеђује да саржај може бити промењен без физичког скидања чипа са матичне плоче. Ово омогућава BIOS софтверу да се лако надограђује додавањем нових функција или једноставно исправљањем старих грешака, али исто тако може учинити рачунар рањивим на BIOS [https://en.wikipedia.org/wiki/Computer_virus вирусе].
Ред 47:
[[Датотека:POST P5KPL.jpg|мини|350п|POST]]
 
Flash ROM садржи BIOS али и посебан програм који се зове POST. Он проверава, идентификује и анализира системске компоненте као што су [[Процесор|CPU]], [[RAM (меморија)|RАМ]], [[Меморијски контролер|контролери]] и остали делови чипсета, [[Графичка карта|видео картице]], тастатура, хард диск, оптички диск и остали хардвер, приликом сваког укључења рачунара. У ствари, POST програм само шаље захтев компонентама рачунара да саме покрену уграђене процедуре тестирања, а о резултатима тестирања се обавештава корисник звучним сигналом или приказом на монитору.
 
Приликом притиска на тастер за укључивање рачунара, активира се јединица за напајање чији је задатак да обезбеди потребне [[Једносмерна струја|једносмерне струјструје]]е. У прелазном периоду, који може да траје пола секунде или дуже, излазни напони могу да имају различите вредности од оних који се захтевају за правилан рад рачунара. Како би се избегла могућност грешке, [[Prekidački izvor napajanja|степен за напајање]] тестира излазне напоне и када они постигну жељени ниво, генерише се сигнал PG (енг. Power Good) који се некад назива и PWR-ОК (енг. Power OK). Чипсет, тек након регистровања сигнала PG, генерише сигнал “system reset” који покреће поступак иницијализовања процесора.
 
Након тога, процесор преко адресне магистрале приступа фиксној меморијској адреси која се назива “jump address”. Ова адреса је иста за сваки рачунар, није се мењала од појаве персоналних рачунара и у ствари представља адресу у Flash ROM меморији на којој је записана прва линија кода POST програма. На тај начин се покреће тестирање хардвера (POST). Уколико се тестирање успешно заврши, извршава се BIOS. Главни BIOS учитава BIOS видео картице и информације о видео картици приказује на монитору. Потом се учитавају BIOS рутине осталих компоненти (хард диск, CD,...). Проверава се усклађеност података у [[Технологија комплементарног метал-оксид-полупроводника|CMOS]]<ref>''COS-MOS'' was an RCA trademark, which forced other manufacturers to find another name — CMOS</ref> меморији са стварним стањем и приказују сумарни подаци о систему.
Ред 79:
=== Интерфејс за подешавања (енг. Setup Utility) ===
 
Историјски гледано BIOS у IBM PC-ју и XТ-у није имао уграђен кориснички интерфејс. BIOS верзије ранијих рачунара (XТ класе) нису били софтверски подесиви; уместо тога корисник је подешавао опције помоћу DIP прекидача на матичној плочи. Касније су рачунари, укључујући све IBM компатибилне са 80286 процесорима, имали BIOS меморију која се напајала из мале батерије (CMOS RАМ чип) и која је чувала BIOSС подешавања. Ова подешавања, као што су величина меморије и параметри хард диска се једино могу мењати покретањем конфигурацијског програма са диска, не из RАМ-а.
 
Касније је 386. класа рачунара почела са интегрисањем BIOS подешавања (енг. BIOS setup utility) у сам RОМ уз BIOS код; ови рачунари су углавном подизали BIOS подешавања ако је притиснут одређени тастер или комбинација тастера, у супротном би се покренуо BIOS POST.
 
Модерна BIOS подешавања (енг. BIOS setup utility) имају кориснички интерфејс (енг. User Interface – UI) заснован на менијима коме се приступало притиском на одређено дугме на тастатури када се PC покрене. Обично је приликом самог покретања приказано на екрану о ком дугмету је реч, на пример: “Press F1 to enter CMOS setup”. У BIOS подешавањима корисник може да:
* Конфигурише хардвер
* Подеси системски сат
* Активира или деактивира системске компоненте
* Одабере који су уређаји потенцијални "boot" уређаји, и по у ком ће се реду покретати
* Постави разне лозинке, као што је лозинка за приступ BIOS корисничком интерфејсу, лозинка за подизање система или лозинку за приступ хард диску
 
=== Репрограмирање ===
Ред 107:
 
Приликом репрограмирања потребно је:
* Проверити да ли је нова верзија одговарајућа за одабрану матичну плочу
* Обезбедити да не дође до прекида напајања у току програмирања
* Обезбедити да не дође до прекида програмирања из било ког разлога
 
Такође је важно знати да неки злонамерни програми (вируси) користе могућност репрограмирања да би уништили или изменили БИОС.
Ред 117:
== Види још ==
 
* [[Технологија комплементарног метал-оксид-полупроводника|CMOS]]
* [https://en.wikipedia.org/wiki/Plug_and_play Plug and Play]
* [https://en.wikipedia.org/wiki/System_Management_BIOS Управљање BIOS-ем (енг. System Management BIOS)]
* [https://en.wikipedia.org/wiki/E820 e820]
* [http://www.howtogeek.com/196916/how-to-check-your-bios-version-and-update-it/ Надоградња BIOS-a]
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/BIOS”