Апије Клаудије Цек — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Нема описа измене
Ред 2:
'''Апије Клаудије Цек''' ({{јез-лат|Appius Claudius Caecus}}, конзул [[307. п. н. е.|307]]. и [[296. п. н. е.|296]]. ст. e.), [[државник]] и [[политика|политичар]], [[конзул]], [[војсковођа]], непоколебиво строг [[цензор]], a [[писац|књижевник]] само узгред. Бавио се и питањима [[граматика|граматике]] и реформе [[правопис]]а. Саградио је први велики римски [[водовод]] (''aqua Appia'') и још до данас сачувани [[пут|друм]], ''via Appia''. Апијева је и изрека да је „свако своје [[Срећа|среће]] ковач“.
 
Апије Клаудије прва је добро позната личност [[Римска историја|римске историје]]. Његова младост је пала у године римских освајања по [[ИталскоАпенинско полустрво|ИталскомАпенинском полуострву]]. Тада су и културне везе [[Рим]]а са грчким градовима јужне Италије из године у годину бивале све тешње. Године [[338. п. н. е.|338]]. п. н. е. постале су римски муниципални град [[Куме]] , стара [[Халкида|халкидска]] колонија у Кампанији. Године [[327. п. н. е.|327]]. п. н. е. уврштен је и [[Напуљ]] међу „савезничке градове“ (civitates foederatae). У томе времену многих ратова родио се Апије Клаудије, државник и политичар, a књижевник само узгред. Прославио се као војсковођа у ратовима против [[Самнићани|Самнићана]] и [[етрурци|Етрураца]]. Био је непоколебиво строг цензор. Овај је угледни [[аристрократа]] учинио много за шире слојеве. Омогућио је и људима из нижих сталежа приступ у [[Римски сенат|Сенат]], чак и неким ослобођеницима. Умео је да оцени развој друштвених прилика. Допринео је и изградњи Рима.
 
Као сви политичари Римске републике био је и [[беседништво|беседник]]. Прославио се говором против [[мир]]а који је [[280. п. н. е.|280]]. п. н. е. [[тесалија (вишезначна одредница)|тесалски]] краљ Пир, савезник [[Таранто|Тарента]], понудио [[римски сенат|Римском сенату]]. Говор, сачуван у породичном архиву доцније је и објављен. Мисли се да је тај текст послужио песнику [[Ениј]]у који у своме историјском спеву даје парафразу те беседе у стиховима. Познато је да је говор читао још у 1. веку п. н. е. велики римски беседник [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]].