Ђунис — разлика између измена

'''Ђунис''' је насељено место [[Град Крушевац|града Крушевца]] у [[Расински управни округ|Расинском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 812 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1006 становника). Ово име које одудара од уобичајених топонима за српска села вероватно дугује имену [[Дионисије Светогорски|свеца Дионисија]] коме је био посвећен један од многих манастира који су се у Ђунису некада налазили.

Ђунис се налази у централној Србији у [[Расински управни округ|Расинском округу]]. Удаљен је око 210 -{km}- од [[Београд]]а, 14 -{km}- од [[Крушевац|Крушевца]] и 8 -{km}- од [[Ауто-европски пут Е-75Е75|ауто-пута Е-75]], а налази се на главној железничкој линији нормалног колосека '''Београд - Ниш - Скопље - Солун''' на којој има своју путничку и теретну станицу. Смештен је у долини [[Јужна Морава|Јужне Мораве]], а кроз њега протиче и Рибарска река.

[[Клима]] Ђуниса је [[умерено континенталнаумереноконтинентална клима|умерено континентална]] са утицајем [[планинска клима|планинске климе]]. Лета су са прилично свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Јастрепца, а зиме су [[снегснијег|снеговите]]овите са ретким оштрим [[мраз]]евима.

Ђунис је имао веома бурну историју. Мада је често са својим бројним црквама и манастирима био на мети турских напада ретко када је био битна тачка историјских дешавања све до [[Српскопрви српско-турски рат 1876-1877|српско-турског рата]] 1876. године када је српска војска под командом руског генерала [[Михаил Черњајев|Михаила Черњајева]] у Ђунису 17. окотбра претрпела катастрофалан пораз, иначе једини у дотадашњој Черњајевој војној каријери.

Други ђунишки манастир, '''[[Манастир Свети Роман|манастир св. Романа]]''' је такође једна од највећих српских светиња. Помиње се још 1020. у хрисовуљи византијског цара Василија Другог. Посебну пажњу буди податак да се гроб руског племића и добровољца [[Николај Николајевич Рајевски (1839—1876)|Николаја Николајевича Рајевског]] који је у [[Лав Николајевич Толстој|Толстојевом]] роману [[Ана Карењина]] представљен као Вронски, овде налази. Вронски тј. Рајевски је по погибији првобитно био сахрањен у порти манастира да би касније био пренет у породичну гробницу у Русији, али је његово срце остављено да и дан данас почива у манастиру.

* [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Црква Лазарица]]