Јабланица (Чајетина) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 16:
|гдуж=19.586583
}}
'''Јабланица''' је сеоско насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Чајетина|општини Чајетина]] у [[Златиборски управни округ|Златиборском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 709 становника.
 
== Географија ==
Јабланица се налази југозападно од [[Чајетина|Чајетине]] и туристичког насеља [[Златибор (насељеЧајетина)|Златибор]] у [[Србија|Србији]]. Простире се долином истоимене реке. [[Река]] [[Јабланица (притока КолубареКолубара)|Јабланица]] извире испод [[Торник]]а, највишег врха [[Златибор]]а (1496), а улива се у [[Црни Рзав]] који са [[Бели Рзав|Белим Рзавом]] који долази са [[Тара (планина)|Таре]], отиче у [[Дрина|Дрину]] код [[Вишеград]]а. Село је гранично према [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Од Златибора преко [[Рибница|Рибнице]] и подно Торника до центра села води асфалтни пут. Кроз западни део села пролази и железничка пруга [[Пруга Београд—Бар|Београд-Бар]].
 
Мада је Јабланица једно целовито село, '''Јабланичани''' и Златиборци разликују '''Горњу''' и '''Доњу Јабланицу'''.
Ред 26:
Ово село помиње и [[Евлија Челебија]] у свом познатом путопису када је [[1664]]. године посетио ове крајеве.
После [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] граница између [[Србија|Србије]] и [[Турска|Турске]] ишла је од [[ШарганКремна (Ужице)|Шаргана]]а преко Златибора, тј. Торника и [[Муртеница|Муртенице]] и даље, тако да су од садашњих села [[Општина Чајетина|општине Чајетина]], ван граница Србије, тј. у Турској, остала села [[Семегњево]], Јабланица и [[Доброселица]]. Тек постављањем граничне линије [[1834]]. године ова су села ушла у састав [[Капетанија Рујно|Капетаније Рујно]] а тиме и у састав Србије.
 
У Јабланици се налази једна од ретких дрвених црквица, [[Црква брвнара са старим гробљем и собрашицама у Доњој Јабланици|црква брвнара]]. Саграђена је [[1838]]. године. Олтар је заокругљен а врата су са интересантном орнаментиком. У склопу црквеног комплекса се налазе [[Собрашица|собрашице]] ([[софрашице]], [[собре]], [[софре]], [[шатре]], [[чардак]], [[чардачић]]). То су мале дрвене зградице које су подизали имућнији домаћини и које су њима и њиховим гостима служиле приликом одржавања црквених сабора. У ужичком и златиборском крају још се једино овде могу видети овакви грађевински објекти као сведоци некадашњег градитељства.