Википедија

Јавно власништво — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 11:
 
== Истицање ауторских права ==
Већина права на копирање и патената има коначан рок. Када он прође, дело или проналазак прелазе у јавно власништво. У већем делу света, патенти истичу 20 година пошто су поднети. [[Жиг|Регистровани заштитни знак]] истиче убрзо пошто постане генерички појам.
 
Права на копирање су сложенија. Генерално, она истичу у свим земљама (осим [[Колумбија|Колумбије]], [[Гватемала|Гватемале]], [[Мексико|Мексика]], и [[Самоа|Самое]]) када су испуњени сви следећи услови:
Ред 45:
Ове цифре осликавају најскорија продужења права на копирање у Сједињеним Државама и Европи. У [[2004]], Канада и Аустралија још увек нису донеле слична 20-годишња продужења. Отуда је код њих рок истицања права на копирање још увек 50 година после смрти аутора. Као резултат тога, ликови као што је [[Мики Маус]] и дела у распону од ''[[Петар Пан|Петра Пана]]'' до прича [[Хауард Филип Ловкрафт|Х. Ф. Ловкрафта]]<!--H. P. Lovecraft--> се у обе државе налазе у јавном власништву. Статус Ловкрафтових дела по праву на копирање је дискутавилан, јер не постоје захтеви за обнову права на копирање, који су били неопходни по тада важећим законима. Такође, две супротстављене странке су независно присвајале право на копирање за његова дела.
 
Као и већина осталих земаља [[Британски Комонвелт нација|Британског Комонвелта]], [[Канада]] и [[Аустралија]] прате опште принцип Уједињеног Краљевства о праву на копирање за владине радове. Обе имају верзију Крунског права на копирање које траје 50 година од издавања. [[Нови Зеланд]] такође има Крунско право на копирање, али у много дужем трајању (100 година од датума издавања). [[Ирска]] такође има рок од 50 година за радове владе, али будући да више није монархија, то право се не зове Крунско. [[Индија]] има рок заштите владиних радова од 60 година, који се поклапа са њиховим понешто неуобичајеним трајањем права на копирање од 60 година после смрти аутора.
 
=== Примери трајања права ===
Примери изума на које су истекли патенти укључују оне [[Томас Алва Едисон|Томаса Едисона]].
 
Примери дела на које је истекло право на копирање укључују дела [[Карло Колоди|Карла Колодија]] и већину дела [[Марк Твен|Марка Твена]].
Ред 54:
Примери дела под трајном заштитом права на копирање укључују многе радове -{[[J. M. Barrie]]}--ја о ''Петру Пану''; ово је дозволила Британска влада и важи само у Уједињеном Краљевству.
 
Друга дела, као што су она Компаније [[Волт Дизни|Волта Дизнија]] се налазе под ''[[de jureiure|-{de jure}-]]'' трајном заштитом права на копирање будући да [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устав Сједињених Држава]] захтева да права на копирање трају „ограничено време“ ([[:en:United States Constitution/Article One|члан -{I}-]], одељак 8, клаузула 8).<!-- проверити како се тачно зову на српском ови делови САД устава, или који је еквивалент у нашем праву --> Рокови су међутим већ више пута ретроактивно продужени, што је довело до све дужих трајања права на копирање. Критичари примећују да су се продужења дешавала баш пре истицања рокова за значајна дела Дизнија и других, закључујући да таква продужења трајања права на копирање доводе до ''[[de facto|-{de facto}-]]'' трајног права на копирање.
<!-- Free Culture од Лоренса Лесига, може ли се то цитирати? говори баш о овоме тј. трајању права на копирање и јавном власништву? можда ставити само везу (ван Википедије)?-->
 
Ред 62:
На пример, [[Закон о ауторским правима Сједињених Држава]] ([http://assembler.law.cornell.edu/uscode/html/uscode17/usc_sec_17_00000105----000-.html 17 -{U.S.C}-. § 105]) ставља сва дела створена од стране Владе Сједињених Држава у јавно власништво. Један од услова за одобравање патената на проналаске јесте да се патенти пријаве у јавном власништву. Патентни закон искључује проналаске за које је очигледно да проистичу из ранијих дела, а споразум који је Немачка потписала на крају [[Први светски рат|Првог светског рата]] ставио је заштитне знаке као што су „[[аспирин]]“ и „[[хероин]]“ у многим областима у јавно власништво.
 
[[Чарлс Дарвин]] је открио [[теоријаеволуција еволуције(биологија)|теорију еволуције]]. Овако апстрактне идеје се никад нису могле патентирати. Дарвин је начинио откриће али га није објавио дуже од деценије. Могао је вечно да га задржи за себе. Када је објавио идеју, сама идеја је постала јавно власништво. Међутим, преносник његових идеја у облику књиге насловљене ''[[О пореклу врста|Порекло врста]]'', је заштићена правом на копирање.
 
=== Право на копирање ===
Ред 78:
 
=== Заштитни знак ===
[[Жиг|Заштитни знак]] је обновљив. Ако власник заштитног знака жели да настави свој посао, може да плаћа накнаду за регистрацију и активно користи и брани заштитни знак довека.
 
Међутим, заштитни знак или [[бренд|робна марка]] може да постане општи појам за неки тип производа или услуге ако га људи користе тако што не схватају да је у питању заштићено име. Познати примери у Србији су „ималин“ и „каладонт“, а „аспирин“ је познат широм света.
 
Једном када заштитни знак постане општепознат, исто је као да је у јавном власништву. У Сједињеним Државама је сваком дозвољено да боцу са пилулама ацетилсалицилне киселине означи са „аспирин“.
Ред 93:
== Лиценцирање ==
Постоје многа дела која нису у јавном власништву, али за која је власник неких власничких права одлучио да иста не спроводи или да неки подскуп тих права препусти јавности.
На пример, постоји [[Задужбина за слободни софтвер]] која ствара [[софтвер]] покривен правом на копирање и лиценцира га без новчане надокнаде јавности за већину употреба под класом тзв. „[[copyleftkopileft|-{copyleft}-]]“ лиценци, забрањујући једино власничку прерасподелу. [[Википедија]] чини мање-више исту ствар са својим садржајем под [[Creativeкријејтив Commonsкомонс|-{CC BY-SA 3.0}- лиценцом]].
 
Понекад се у свакодневном говору таква дела погрешно називају делима у „јавном власништву“.
Ред 101:
== Улога у друштву ==
 
[[Creativeкријејтив Commonsкомонс|-{Creative Commons}-]], организација која промовише коришћење јавног власништва и [[copyleftkopileft|-{copyleft}-]] шема лиценцирања, пише:
<blockquote>
''„Јавни приступ литератури, уметности, музици и филму је од суштинског значаја за очување и надградњу нашег културног наслеђа. Многа од најважнијих дела [[америчка култура|америчке културе]] су црпела креативни потенцијал јавног власништва. ''[[It'sдиван a Wonderful Lifeживот|-{It's a Wonderful Life}-]]'' [[Френк Капра|Френка Капре]] је класичан пример филма који није доживео велику популарност док није доспео у јавно власништво. Друге иконе као што су |Снежана (са седам патуљака), [[Пинокио]], [[Деда Мраз]] и [[Ујка Сем]] су израсли из ликова у јавном власништву.“'' ([http://www.creativecommons.org/])</blockquote>
 
== Јавно власништво и интернет ==
Ред 115:
Ови чиниоцу су учврстили погрешно веровање да „бесплатно доступно“ значи „у јавном власништву“. Могло би се тврдити да је с обзиром да је интернет јавно доступно подручје, које није лиценцирано ни контролисано од стране било којег појединца, компаније или владе, све што се налази на интернету у јавном власништву. Овај привидан доказ запоставља чињеницу да права лиценцирања ''не'' зависе од средстава расподеле или начина набавке. Потера за кршењем права на копирање које се темељи на погрешној идеји да „информације желе да буду слободне“ је постала основна жижа индустрија чија се финансијска структура базира на контролисању дистрибуције таквих медија. Мада ово има законског основа, јавна подршка за напоре ових компанија је озбиљно поткопана веровањем да добијају „шта им следује“ за деценије прецењивања лиценцираних медија. Иронично, многи ствараоци таквих дела, првенствено писци и музичари, се налазе са обе стране сукоба, будући да су се они често борили са дистрибутерима медијума због неодговарајуће надокнаде за њихов рад а истовремено те надокнаде зависе од прихода дистрибутера.
 
Додатна компликација је да је постало изузетно популарно објављивати искључиво на Интернету. Судећи барем по закону САД, оригинална дела аутора су покривена правом на копирање чак иако немају у себи укључено формално обавештење. Међутим, такви закони су донети у време када је нагласак био на материјалима који се не могу тако једноставно и јефтино репродуковати као дигитални медијуми, нити се водило рачуна о крајњој неспособности утврђивања који скуп електронских битова је оригинал. Технички, било шта постављено на Интернет (био то [[блог]] или [[e-mailелектронска пошта|е-писмо]]) може се сматрати као материјал заштићен правом на копирање, осим ако је другачије наглашено (многи од оних који путем Интернета пружају неке садржаје покушавају да одбране [[право на копирање|права на копирање]] задржавајући сва присвојна и репродуктивна права на сав материјал постављен на њихов [[сервер]], али потенцијал за сукоб тврдњи још увек није био темељно тестиран). Традиционалне методе доказивања оригиналсности дела, као што је физичко слање запечаћеног примерка свог рада себи добијајући тиме датирани печат од владине установе (тј. локалне [[Пошта|Поште]]), су небитне за овај нови извор креативних радова.
 
Многи људи користе интернет да би доприносили јавном власништву или учинили дела у јавном власништву приступачнија за више људи. На пример, [[Пројекат Гутенберг]] координира труд људи који преписују дела у јавном власништву у електронску форму.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јавно_власништво”