Једро — разлика између измена

Најупадљивија, велика [[органела]] еукариотских ћелија је '''једро'''. Сам назив - {{јез-лат|nucleus}} значи језгро - говори о значају једра за ћелију. У њему се налази [[ДНК]], у којој су ускладиштене информације о грађи и функционисању ћелије. Једро регулише све процесе у ћелији, у њему се обавља и синтеза ДНК ([[репликација ДНК|репликација]]) и свих врста РНК ([[транскрипција]]), као и дела [[протеин]]а ([[Транслација (генетика)|транслација]]). Ћелија најчешће има једно једро, мада има и оних са више једара (полинуклеарне ћелије), а и веома ретко ћелија без једра (такви су нпр. [[еритроцитцрвена крвна зрнца|еритроцити]]и скоро свих сисара).

Једро се састоји од једарног овоја ([[нуклеусниједарни овој|нуклеусног овоја]]) и једровог сока ([[нуклеоплазма|нуклеоплазме]]).

'''Нуклеусни овој''' је изграђен од две мембране: спољашње и унутрашње између којих се налази [[перинуклеарни простор]]. Спољашња мембрана се наставља на мембране гранулисаног [[ендоплазматични ретикулум|ендоплазматичног ретикулума]] и за њу су још везани и [[рибозомирибозом]]и. Унутрашња мембрана обавија нуклеоплазму и за њу су везани [[протеин]]и који учествују у репликацији. Нуклеарни омотач садржи отворе ([[једарне поре|нуклеусне поре]]) преко којих се обавља размена материја између нуклеоплазме и [[цитоплазма|цитоплазме]] ћелије. Преко њих у једро улазе различити [[јонијон]]и и [[протеин]]и који су неопходни за процесе репликације и транскрипције, а кроз поре излазе у цитоплазму [[транспортна РНК|тРНК]], [[иРНК]] као и подјединице рибозома. Број пора је променљив и зависи од активности ћелије – ћелије активне у процесима синтезе имају већи број пора. Сматра се да се њихов број по једном једру у ћелијама сисара креће између 3 000 и 5 000.

Хроматин се састоји од [[ДНК]], мале количине [[Рибонуклеинска киселина|РНК]] и две врсте протеина: хистона и нехистонских протеина.

[[ХистониХистон]]и су базни протеини због присуства веће количине базних аминокиселина (највише [[лизин]]а и [[аргинин]]а). Разликују се '''пет класа''' (врста) '''хистона''' који се обележавају као''' Х1''', '''Х2А''', '''Х2Б''', '''Х3''' и '''Х4'''. Ови протеини су веома слични код различитих еукариотских организама, што значи да се током еволуције живог света нису много мењали па се за такве протеине каже да су конзервативни (очувани). Они су градивни протеини хроматина јер учествују у ''паковању'' ДНК, која се око њих намотава (као конац око калема) да би се огромна дужина ДНК могла да смести у сићушно једро. Зато се хроматин види као перласта структура, где су ''перле'', у ствари, ДНК намотана око хистона.

'''Број хромозома''' је сталан и карактеристичан за сваку биолошку врсту и назива се [[кариотип]]. '''Телесне''' (соматске) '''ћелије''' имају [[диплоидан]] (грч. диплоос = двострук) број хромозома (обележава се као''' 2n'''). Диполоидан број представља две гарнитура хромозома, при чему једна гарнитура потиче од мајке, а друга од оца. (Ова дефиниција диплоидног броја хромозома не важи за [[полиплоидија|полиплоиднеполиплоид]]не организме, чије соматске ћелије могу имати више од две гарнитуре хромозома.) Хромозоми који су међусобно слични, а потичу из различитих гарнитура (један из мајчине, а други из очеве), се међусобно спарују градећи парове [[хомологи хромозоми|хомологих хромозома]]. Осим у телесним ћелијама диполоидан број хромозома се налази и у оплођеној јајној ћелији ([[зигот]]у). Телесна ћелија човека има 46 хромозома или две гарнитуре по 23 хромозома, при чему једна гарнитура потиче од мајке, а друга од оца па се тако образује 23 пара хомологих хромозома.

== Литература: ==