Википедија

Јован I Запоља — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 28:
| опис_грба =
}}
'''Јован (Јанош) I Запоља''' ({{Јез-мађ|Szapolyai János, Zápolya János}}; [[Спишки замак|Сепеши вар]], данас [[Словачка]], [[2. фебруар|2. фебруара]]а [[1487]] — [[Сасшебеш]], данас [[Румунија]], [[22. јул]]а [[1540]]) је био [[трансилванија|ердељердељски]]ски војвода и кнез, а после и краљ, јужног дела, [[Мађарска|Мађарске]] такозване [[Историја Мађарске у Османском царству|Османлијске Мађарске]] (1527—1540). Његов отац [[Иштван Запоља]] ([[1492]] — [[1499]]), је био средњесталешки мађарски племић, док му је мајка потицала из племићке породице Хедвиг.
 
== Пут ка престолу ==
Ред 36:
У наредним годинама, док је Мађарска била под утицајем и влашћу [[Лајош II Јагелонац|Јагелонаца]] користио је слабост владајуће класе и хаос који је владао да би ојачао свој утицај, моћ и богатство. Када је [[Сулејман I|Сулејман Величанствени]] напао Мађарску [[1526]]. године, Јанош Запоља се са својом војском упутио ка [[Мохач]]у, да би учествовао у одбрани Мађарске. Међутим због непознатих разлога није на време стигао да учествује у [[Мохачка битка|Мохачкој бици]].
 
По неким изворима један од разлога закашњења био је однос куће [[Хабзбурзи|Хабзбурга]] према Запољи. Био је у сталном сукобу са владајућим племићким сталежом и краљем. [[Беч]]ки двор је захтевао од Запоље, између осталог, повраћај краљевске имовине, што му наравно није одговарало, а и дворске интриге су биле упућене против њега, тако да се после причало по [[Венеција|Венецијанским]]нским круговима да је Запоља склопио тајни споразум са Сулејманом Величанственим о саботирању и неучествовању у борби.
 
== Владавина ==
[[Датотека:Spis Castle 03.JPG|мини|десно|200п|[[Спишки замак|Замак Сепеши]] (-{Szepesi vár}-)]]
После смрти Лајоша II Јагелоа, на заседању у [[Столни Београд|СекешфехерварСекешфехервару]]у [[5. новембар|5. новембра]] [[1526]]. године Јанош Запоља је изабран за краља и крунисан под именом Јанош I ({{Јез-мађ|I. János}}).
 
Непуних месец дана касније на другом састанку у [[Братислава|Пожуну]], друга владајућа струја изабрала је [[Фердинанд I, Хабзбуршкицар Светог римског царства|Фердинанда I]] за краља. Овим је у Мађарској настало стање пред грађански рат. Племићи су из користољубља мењали стране од једне ситуације до друге. Настао је хаос који је тотално дестабилисао и изцрпео до тада економски јаку Мађарску. Фердинанда су подржавале чешке, немачке и шпанске краљевске куће, тако да Запољи, да би се одржао на власти, није остало избора и он се окренуо истоку и [[Османско царство|Турцима]] који су му заузврат дали власт над освојеним делом Мађарске. Турци су под одређеним условима Запољу признали за мађарског краља.
 
У том метежу мађарско племство је тражило излаз. Дуго су преговарали да би поново ујединили земљу, али без успеха. На крају [[1538]]. године постигнут је напредак, договорен је статус кво и дошло је до међусобног признавања два краља, са тим да после Запољине смрти део краљевства потпадне под власт [[Јагелонци|Јагеловића]]. Већ следеће године Запоља се оженио са Изабелом Јагело и добио сина, будућега [[Јован II Жигмунд Запоља|Јована II Жигмунда Запољу]] ''(-{János Zsigmond}-)''. Недуго после тога, тачније после две недеље Јован Запоља је умро. После његове смрти наставили су се немири у држави и после турског освајања [[Будим]]а 1541. године Мађарска се распала у три дела [[Историја Мађарске у Османском царству|Османлијску Мађарску]], [[Хабзбуршка Угарска|Хабзбуршку Мађарску]] и [[Трансилванија|Ердељ]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јован_I_Запоља”