Википедија

Лабуд Кусовац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 23:
У Бечу је био члан југословенског „Клуба студената марксиста“. Од 1924. године је био уредник угледног међународног листа »Балканска федерација«, који је излазио на француском у Бечу.<ref name="vanpartijske-emigracije"/> Заједно са [[Мустафа Голубић|Мустафом Голубићем]], [[1925]]. године је учествовао у покретању партијског листа „Срп и чекић“, у чијој се редакцији налазио дуже времена.<ref name="Mujbegović"/> Овај лист су растурали илегалним путем у Југославију, највише [[Дунав]]ом преко радника на бродовима.<ref name="Mujbegović">[http://www.znaci.net/00001/248_5.htm Вера Мујбеговић: БЕЧКЕ ГОДИНЕ МОЈИХ РОДИТЕЉА]</ref>
 
Након што је докторирао у Бечу вратио се у Београд, где је ухапшен [[1927]]. године.<ref name="Drachkovitch"/> Фебруара 1928. је ослобођен, након чега је са женом напустио земљу. Након боравка у Бечу отишли су у Москву, где су се придружили југословенској делегацији Коминтерне.<ref name="Drachkovitch">{{citeCite book|last=Drachkovitch|first=Milorad M.|title=Biographical Dictionary of the Comintern|url=http://books.google.com/books?id=UWALiF59JU4C&pg=PA243|year=1986|publisher=Hoover Press|isbn=978-0-8179-8403-8|pages=243–}}</ref> Емигрирао је у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] [[1932]]. године.<ref name="vanpartijske-emigracije"/> До [[1937]]. године радио је у апарату Црвене синдикалне интернационале.
 
Од [[1937]]. године је прешао у [[Париз]], где ради у апарату [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]].<ref name="vanpartijske-emigracije"/> Под псеудонимом Обар је постао члан Централног комитета КПЈ у Паризу.<ref name="Drachkovitch"/> По избијању [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], у Паризу је одмах формиран Међународни комитет за помоћ Шпанији, у коме је радио Лабуд Кусовац, и Југословенски национални комитет који је постао главни пункт за прихват и упућивање југословенских добровољаца у Шпанију.<ref>http://www.isi.mod.gov.rs/images/biblioteka/vig_feb_2008_print.pdf</ref>
 
Након ликвидације генералног секретара Милана Горкића [[1937]]. године, двојица париских вођа КПЈ, Далматинац [[Иво Марић]] и Црногорац Лабуд Кусовац, настојали су да се позиционирају као његови наследници.<ref name="Banac">{{cite book|last=Banac|first=Ivo|title=With Stalin Against Tito: Cominformist Splits in Yugoslav Communism|url=http://books.google.com/books?id=jS69IRtTA3gC&pg=PA67|year=1988|publisher=Cornell University Press|isbnid=ISBN 0-8014-2186-1|pages=67–}}</ref> Марић и Кусовац су били све до [[1938]]. у [[Париз]]у. Док је Кусовац био секретар Шпанског комитета, дотле је Марић радио у емиграцијским организацијама.<ref name="Pavlović"/>
 
[[Јул]]а 1938. године [[Јосип Броз Тито]] је у писму шефу Коминтерне [[Георги Димитров]]у изјавио да је искључио своје супарнике Лабуда Кусовца и Иву Марића из КПЈ.{{sfn|Auty|1974|pp=154}} Истог месеца, париска полиција је отказала гостопримство др Лабуду Кусовцу, Ивану Марићу и њиховим супругама, затим [[Живојин Павловић (комуниста)|Живојину Павловићу]] и још неколицини њихових блиских сарадника.<ref name="Pavlović">[http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/12909 Живојин Павловић, Биланс совјетског термидора: Приказ и открића о делатности и организацији Стаљинског терора]</ref>
Ред 41:
 
== Литература ==
* {{citeCite book|last=AutyDrachkovitch|first=PhyllisMilorad M.|title=Tito:Biographical ADictionary Biographyof the Comintern|url=http://books.google.com/books?id=eraAQgAACAAJUWALiF59JU4C&pg=PA243|year=19741986|publisher=PenguinHoover Press|isbn=978-0-148179-0218008403-8|pages=243–}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Auty|first=Phyllis|title=Tito: A Biography|url=http://books.google.com/books?id=eraAQgAACAAJ|year=1974|publisher=Penguin|isbn=978-0-14-021800-8}}
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лабуд_Кусовац”