Хајдуци (роман)

Хајдуци

Хајдуци је наслов дјечијег романа, српског књижевника Бранислава Нушића, из 1933. године. Радња романа описује догађаје шесторице основаца на обали Дунава крај Смедерева из друге половине 19. вијека.

У предговору књиге, Нушић је написао да је роман настао на наговор дјеце његовог пријатеља. Такође, у наставку се наводи да дјело има аутобиографских елемената.

Роман Хајдуци уврштен је у обавезне лектире у основним школама у Србији и Републици Српској.

Радња Сваког четвртка и недјеље на широкој пољани поред Дунава окупљала се дружина коју је чинило седам дјечака. Сједили су на великом храстовом стаблу и причали о свему и свачему, а кад би им прича досадила направили би лопту и играли фудбал све до вечери. Дјечаци су се међусобно разликовали по особинама, изгледу и понашању. Сваки од њих је имао одговарајући надимак. Заједничко им је било то што нису вољели школу и нису били добри ђаци. Вођа дружине је био Чеда Брба, најјачи међу њима и једини који није ишао у школу. Сви су га се бојали и иако су знали да је велики лажов пажљиво су слушали његове измишљене приче и претварали се да му вјерују. Чеда Брба је одлучио да оде у хајдуке и позвао дружину да му се придруже, што су они и прихватили. Тако почиње и сам заплет и радња овог духовитог романа за дјецу.

Лица

Жика Дроња, Миле Врабац, Мита Трта, Лаза Цврца, Сима Глуваћ, Чеда Брба и Бранислав