Фолксономија — разлика између измена

Емпиријска анализа комплексне динамике система за означавање, објављене 2007, је показала да слагање око стабилног распореда и заједничког вокабулара ипак појављује, чак и у одсуству централно контролисаног вокабулара. Да би садржај био претражив, он би требало да буде категоризован и груписан. Док се веровало да то захтева заједнички договорен скуп ознака које означавају садржај (као кључне речи новинског чланка), скорашња истраживања су показала да, у великим фолксономијама, заједничка структура настаје на нивоу категорија. Према томе, могуће је извести математички модел заједничког означавања који би омогућио превођенје из персоналног означавајућег вокабулара (персономије) у заједнички вокабулар за већину корисника.

 

 

Термин фолксономија се обично приписује Тхомас Вандер Вал-у. Реч је настала творбом речи фолк ("folk") (или фолкс ("folks")) и речи таксономија која се специфчно односи на систем обележавања по теми унутар интернет зајдница. Фолксономија има мало везе са таксономијом - односи се на онтолошки, хијерархијски начин категоризације, док фолксономија успоставља категорије (свака ознака је категорија) које су теоретски "једнаке" једна према другој (нпр. нема хијерархије или отац-син односа између ознака).

Фолксономија није повезана са фолк таксономијом, културолошком праксом која је добро документована у антрополошким и фолклорним радом. Фолк таксономије су културолошки поткрепљене, међугенерацијски преношене и релативно стабилни системи класификације које људи дате културе користе да направе смисао целог света око њих (не само интернет).

 

 

Фолксономија можда држи кључ развијању Семантичког Веб-а. у коме би свака Веб страница садржала податке разумљиве машини метадата које описују дати садржај. Таква метадата би драстично побољшале прецизност (проценат релевантних докумената) у претраживачким повратним листама. Ипак, тешко је видети како да велико друштво аутора Веб страница буде убеђено да дода метадата на њихове странице у доследном, поузданом начину; аутори веб страница који желе то да ураде, сносе велике трошкове зато што метадата системи захтевају доста времена за учење. Из овог разлога, мало Веб аутора користи предности Дублин Цоре метадата стандард, иако би кроз Дублин Цоре мета-ознаке могли да повећају рејтинг њихове странице међу претраживачима. За разлику од више формалних, класификације одозго на доле које користе контролисан вокабулар, фолксономија је раширени систем класификације са малим почетним трошковима. Инсемтивес пројекат истражује методе за мотивацију корисника да допринесу семантици садржаја.

 

 

Неке библиотеке додају опцију означавања у њиховим каталозима са јавим приступом, или ОПАЦ-и, поред коришћења стандардних наслова садржаја, да би се подстакла више друштвена, учесничка, или Веб 2.0 природа каталога. Док ово охрабрује кориснике да доприносе иначе затвореном систему каталога, то може само да допуни, али не и да у потпуности замени традиционални начин прављења каталога.

 

 

Студија структуирања или класификације фолксономија је фолксонтологија. Ова грана онтологије се бави са укрштањима између веома структуиране таџономије или хијерархије и лоше структуиране фолксономије, питајући се шта је најбоље из оба система класификације. Снага шема означавања без хијерархије је у њиховој моћи да се један предмет односи и на друге сличне њему. Фолксономија омогућава великим различитим групама корисника да заједно означавају огромне, динамичне системе информација. Снага таксономија је у њиховој лакој претраживости; корисници могу лако да крену од више генерализованог појма и кроз упитнике да стигну до одређеног и детаљног појма. Фолксономија покушава да категоризује ознаке и тако креира претраживе просторе информација који се лако одржавају и проширују.