Надежда Крупска — разлика између измена

'''Надежда Константиновна “Нађа” Крупска''' ({{јез-рус|Наде́жда Константи́новна Кру́пская}}; [[26. фебруар]] [[1869]] — [[27. фебруар]] [[1939]]<ref>{{harvnb|McNeal, ||pp=13.}}</ref>) била је руски [[Бољшевизам|бољшевички]] револуционар и [[политичар]] (била је министар просвете у совјетској влади у периоду 1929-1939) и супруга [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]] од 1898. до његове смрти 1924. године.

Рођена је у осиромашеној породици више класе. Отац јој је био руски војни официр, племић Руске Империје. Њен отац, [[Константин Игнатјевич Крупски]], постао је сироче са девет година. Школовао се је и постао пешадијски официр у руској војсци. Непосредно пред одлазак у Пољску на задатак, оженио се Нађином мајком. Након шест година радног стажа, Крупски је изгубио наклоност својих надређених и био је оптужен за “неруске активности”. Можда је био осумњичен и за умешаност са револуционарима. Након тога, радио је у фабрикама или било где другде где је могао да нађе посао све до пред крај живота, када му је казна била поништена.<ref>{{harvnb|McNeal, ||pp=5–9.}}</ref>

Њена мајка, Елизавета Васиљевна Тистрова, била је ћерка руских племића без земље. Елизаветини родитељи умрли су кад је била мала и она је била уписана на [[Бестужевски курс]], највише формално образовање које су жене могле да стекну у Русији током овог времена. Након што је стекла диплому почела је да ради као гувернанта племићких породица док се није удала за Крупског.<ref>{{harvnb|McNeal, ||pp=11–12}}</ref>

Једна од Нађиних пријатељица из гимназије, Арианда Тиркова, описала је Нађу као „високу, тиху девојку, која не флертује са момцима, промишљену, са већ формираним јаким уверењима...“<ref>{{harvnb|McNeal, ||pp=19.}}</ref> Нађа је на кратко похађала две различите средње школе, пре него што је пронашла школу која јој савршено одговара, Оболенски женску гимназију, „истакнуту приватну средњу школу за девојке у [[Санкт Петербург|Петрограду]]“. Ово образовање је вероватно било либералније од већине других гимназија откад је примећено да су неки од особља били бивши револуционари.<ref>{{harvnb|McNeal, ||pp=17–19.}}</ref>

То је навело Крупску да проучава многе Толстојеве радове, укључујући и његове теорије реформе. То су биле мирне идеје које су поштовале закон и подржавале су људе који се уздржавају од непотребног луксуза и који су самостални, уместо да се други старају о њима,... Толстој је оставио трајан утисак на Крупску; каже се да је она имала „посебан презир према модерној одећи комфору“.<ref>{{harvnb|McNeal, ||pp=23.}}</ref> Увек је била у скромној хаљини, какав је био и намештај у њеној кући и канцеларији.

{{рефлистreflist}}

== ReferencesРеференце ==