Милисав Лутовац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 13:
година студија имао је намештење у Етнографском музеју и Етнолошком
семинару, посебним заузимањем [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]] и [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]] .
По дипломирању ''имао је постављење'' за суплента III Београдске гимназије али је додељен на рад Географском заводу Универзитета, где се
саобраћај, и насеља у Рожају и Бихору '' положио је докторски испит 29.
новембра 1929. године, пред трочланом комисијом (Недељко Кошанин,
Линија 21 ⟶ 20:
издања '' Географског друштва у Београду. Након двогодишњег рада
(1930 – 1931) као суплент II мушке Гимназије у овом граду, М. В. Луто-
вац је конкурсом изабран ''за питомца француске владе'' ради даљег
универзитету. По завршетку ових студија, већ 23. марта 1935. године
одбранио је и свој други докторат под насловом ''La Metohija, Etude de
Линија 29 ⟶ 27:
Demangeone и A. Shole као и историчар Н. Ајземан и слависта А
Мазон) која се похвално изразила и о још два мања рада ( ''Рељеф Мето-
хије'' и ''Утицај Пећке Патријаршије на духовни и политички живот
=== Каријера ===
| |||