Милисав Лутовац — разлика између измена

година студија имао је намештење у Етнографском музеју и Етнолошком
семинару, посебним заузимањем [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]] и [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]] .
По дипломирању ''имао је постављење'' за суплента III Београдске гимназије али је додељен на рад Географском заводу Универзитета, где се уса-усавршавао годину и по дана, припремајући докторат. Са тезом '' Привреда,
вршавао годину и по дана, припремајући докторат. Са тезом '' Привреда,
саобраћај, и насеља у Рожају и Бихору '' положио је докторски испит 29.
новембра 1929. године, пред трочланом комисијом (Недељко Кошанин,
издања '' Географског друштва у Београду. Након двогодишњег рада
(1930 – 1931) као суплент II мушке Гимназије у овом граду, М. В. Луто-
вац је конкурсом изабран ''за питомца француске владе'' ради даљег уса-усавршавања у антропогеографији и привредној географији на Париском
вршавања у антропогеографији и привредној географији на Париском
универзитету. По завршетку ових студија, већ 23. марта 1935. године
одбранио је и свој други докторат под насловом ''La Metohija, Etude de
Demangeone и A. Shole као и историчар Н. Ајземан и слависта А
Мазон) која се похвално изразила и о још два мања рада ( ''Рељеф Мето-
хије'' и ''Утицај Пећке Патријаршије на духовни и политички живот срп-српског народа'') која су облигатно морала бити приложена уз тадашње докторске тезе на споменутом Универзитету.
ског народа'') која су облигатно морала бити приложена уз тадашње док-
торске тезе на споменутом Универзитету.
 
=== Каријера ===
28

измена