Катарина Константиновић — разлика између измена

Те исте године, [[1868]]., двадесетогодишња Катарина удала се за генерала [[Миливоје Петровић Блазнавац|Миливоја Петровића Блазнавца]] (1824—1873), који је Михаилов војни министар и који је одиграо важну улогу у проглашењу четрнаестогодишњег [[Милан Обреновић|Милана]], Катарининог [[Братсрпски одродбински ујакаодноси|брата од ујака]], за новог кнеза. Генерал, који је деловао као један од Миланових [[Друго намесништво|намесника]], био је 24 године старији од Катарине и заједно су имали сина, Војислава (1869–1910) и ћерку, Милицу, која је преминула као дете. (Ако су гласине да је Блазнавац у ствари био ванбрачни син кнеза Милоша биле тачне, удала се за мајчиног полубрата од стрица.)

Генерал Блазнавац је умро у априлу [[1873]]. године, а она се преудала за свог рођака (мајчин брат од ујака), [[Михаило Богићевић|Михаила Богићевића Оцику]] (1843–1899). Напустили су Србију и започели номадски начин живота, живећи на различитим местима свуда по [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. Међутим, касније су се вратили у [[Београд]], где је он службовао као мајор од 4. априла [[1886]]. године до 4. фебруара [[1887]]. године.

Заљубила се у пријатеља свог сина, Војислава, који је био осамнаест година млађи од ње. Затим је оставила свог мужа због свог младог љубавника, а финансијску помоћ је примала од свог сина, као и од њене богате [[српски сроднички односи|полусестре]], [[Симеона (Симка) Лаховари|Симке]], која је била удата за румунског политичара, [[Александар Лаховари|Александра Лаховарија]] (1841–1897). У то време Симка Лаховари је службовала као дворска дама краљице [[Елизабета од Вида|Елизабете Румунске]].