Осунчаност — разлика између измена

{{ГФ2015}}

Уобичајно је да се директно Сунчево зрачење на хоризонталној површини назива '''инсолацијом''' ( мада овај термин има и шире значење-синоним Сунчеве радијације ).<ref name="Dukic">Др Душан Дукић (2006),Београд; pp. 35</ref> То зрачење садржи највише од емитиране енергије у облику краткоталасног зрачења и светла. Само један део краткоталасног зрачења доспева до земљине површине, а преостали део енергије се рефлектује, расипа или је упија [[атмосфера]]. Вредност инсолације се мења са променама нагиба [[рељеф]]а и са географском ширином - пропорционална је [[косинус]]у географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зраченја јако се смањује под утицајем облачности: на 60&nbsp;°C с.ш. за 60%, а на 20&nbsp;°C с.ш. где је облачност најмања за 42%. На полутару и приекваторијалним ширинама јужне полулопте она је за 57% мања од могуће, то јест скоро исто толико као и у умереним областима.