Лука Јеванђелиста — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
Ред 1:
{{друго значење2|Лука}}
{{хагиографија}}
'''Свети апостол и јеванђелиста Лука''' ({{јез-грч|Λουκᾶς}}) био је [[љекар|лекар]] и пријатељ [[апостоли|апостола]] [[апостол Павле|апостола Павла]].
[[Датотека:Sv ev Luka.jpg|мини|200px |''Свети јеванђелист и апостол Лука'', манастир [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Света гора]]]] Сматра се да је био [[Грци|Грк]], родом из [[Антиохија|Антиохије]]. Предање тврди да се бавио живописом и да је први насликао [[Икона|иконе]] [[Исус|Исуса Христа]], [[Богородица|Богородице]] и апостола [[Свети Петар|Петра]] и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског [[иконопис]]а.
 
Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до [[Рим]]а. После смрти апостола Павла, наставио је да проповеда [[Јеванђеље]] по [[Италија|Италији]], [[Далмација (римска провинција)|Далмацији]], [[Херцеговина|Херцеговини]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Македонија (област)|Македонији]], [[Албанија|Албанији]] и другим земљама.
 
У старости свети Лука је отпутовао у [[Египат]] ради проповеди [[Јеванђеље|Јеванђеља]]. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. У граду [[Александрија|Александрији]] он рукоположи за епископа[[епископ]]а [[апостол Авилије|Авилија]] на место [[Анијан|Аниана]], рукоположеног светим [[марко Јеванђелиста|јеванђелистом Марком]]. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом.
 
Према предању, [[апостоли|апостол]] Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду Теби [[Беотија|Беотијској]].
 
Погребен је у [[Тува|Тиви]], главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине 4. века, када су пренесене у [[Константинопољ|Цариград]], у време [[Констанције II|цара Констанција]].
 
У [[4. векувек]]у нарочито се прочу место где су почивале часне [[мошти]] светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано.
 
Стари црквени писци сведоче, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону [[Богородица|Пресвете Богородице]] са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: “Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама“.
Ред 20:
Хришћанска традиција држи да је Лука написао [[Јеванђеље по Луки|Свето Јеванђеље по Луки]] - треће јеванђеље (по редоследу у [[Књиге Новог завета|Новом завету]]), и [[Дела апостолска]]. Верници сматрају да је Свето Јеванђеље по Луки написао око [[60]]. године. Модерни тумачи Библије не верују да је Лука аутор јевађеља, за које већина сматра је написано најраније између 80. и 90. године нове ере{{sfn|Brown|1997|pp=226}}<ref>[[John P. Meier|Meier, John P.]], [[John P. Meier#A Marginal Jew: Rethinking the Historical Jesus|''A Marginal Jew: Rethinking the Historical Jesus'']]. Doubleday, 1991, v. 1, pp. 43</ref>, користећи [[Јеванђеље по Марку]] и [[Q документ]] као изворе.
 
[[Ђурађ Бранковић]] је [[1453]]. године пренео [[мошти]] апостола[[апостол]]а Луке у [[Смедерево]], одакле су [[1459]]. однете у [[Босна|Босну]], а потом [[1463]]. у [[Дубровник]], па у [[Венеција|Венецију]].<ref>[http://beograd.in/sveti-luka-kad-je-muka-poslednji-zastitnik-despotovine Свети Лука кад је мука - последњи заштитник деспотовине]</ref>
 
== Српска православна црква ==