Водостај — разлика између измена

За уцртавање [[изобата]] на навигационој карти која се користи за пловидбу унутрашњим водним путевима потребно је, претходно, извршити хидрографска мерења на начин да се утврди апсолутна [[кота]] мерних тачака у односу на морски ниво за читав пресек пловног пута. Апсолутну коту потребно је утврдити и за нулте тачке водостаја, односно за места на којима се мери водостај. Додавањем или одузимањем измерене величине водостаја на апсолутну коту добије се кота високе воде, односно кота ниске воде у односу на морску ниво што су подаци који су потребни за утврђивање ниског пловног водостаја, односно високог пловног водостаја, величина које се узимају као референтне за навигационе карте. Одређивање дубина и прогностички поступци водостаја важни су не само због безбедности пловидбе већ и због експлоатације [[пловило|пловила]].<ref name="automatski generisano1">Дукић, Д. и Гавриловић Љ. (2006): Хидрологија. Завод за уџбенике и наставна средствaсредства, Београд.</ref>

Сем водомера у облику летве, постоје још ''вишеделни'', ''степеничасти'' и ''коси водомер''. Вертикални, степеничасти и коси водомер се појављују на рекама и језерима са мањим колебањима нивоа воде. Вишеделни водомер се користи најчешће на рекама [[понорница]]ма и у периодски плављеним [[крашко поље|крашким пољима]], на којима су вертикална колебања нивоа воде велика и где се обалска линија помера на знатна хоризонтална растојања, што би отежало осматрање водостаја. Вишеделни водомери се користе и на рекама које плаве своје широке полоје, па се на тај начин утврћује висина водостаја у време поплава. По правилу, то је на секторима реке са ниским полојима, широким више стотина метара и у крају где преко реке нема моста (јер би у том случају уз стуб моста могао да се постави вертикалан водомер са дугачком летвом).<ref name="automatski generisano1" />

Сваки тип лимниграфа се састоји из два основна дела. Први сачињава пловак постављен у вертикалнј цеви, у којој се мења ниво воде по закону о спојеним судовима (она је у вези са другом цеви постављеној у реци), а други уређај за регистровање промене водостаја. При промени нивоа воде мења се висина пловка. Он преко танке жице окреће ваљак, око којег је омотана трака од хартије (са уцртаном скалом). Сатни механизам, који се покреће тегом, помера клизач дуж ваљка. За рам клизача учвршћује се перо са хемијским мастилом, које у одговарајућој размери бележи колебања нивоа воде (неки са тачношћу до ± 1 mm) и који ради непрекидно 32 дана, после чега треба на ваљак поставити нову траку. У крајевима са залеђивањем воде у току зиме у вертикалну цев са пловком сипа се уље или нафта, па лимниграф функционише у условима колебања температуре ваздуха од -25 до +45&nbsp;°C.<ref name="automatski generisano1" />

У случају када је период осматрања дужи од 20 година, онда је уобичајено да се средњи водостаји називају ''нормални водостај'' јер мање или више дају стварну слику водостања.<ref name="automatski generisano1" />

{{рефлистreflist}}