Фолксономија — разлика између измена

10 бајтова додато ,  пре 6 година
нема резимеа измене
{{МАТФ042015}}
'''Фолксономија''' је систем класификација изведен из праксе и метода заједничког стварања и превођења ознака (en: "{{јез-енг|tag")}} да би обележили и категоризовали садржај; ова пракса ја такође позната као '''заједничко означавање''', '''социјална класификација''', '''социјално индексирање''' и '''социјално означавање'''. [https://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Vander_Wal Thomas Vander Wal] је сковао појам ''фолксономија'', спајањем речи ''фолк'' и ''[[таксономија]]''. Он објашњава неке карактеристике фолксономије идентификацијом две врсте: широка и уска. Широка фолксономија је она у којој више корисника генерише ознаку за одређени садржај са разноврсним појмовима са веома разноврсним вокабуларом, тако стварајући већу количину метаподатака за тај садржај. Уска фолксономија настаје када мало корисника, углавном они који креирају садржај, означе садржај са ограниченим бројем појмова. Иако оба, уска и широка фолксономија, омогућавају лакше налаженје садржаја додавањем текстуалног описа, или приступних тачака том садржају, уска фолксономија не даје подједнако добре разултате као широка фолксономија, која омогућава праћенје нових трендова у коришћењу ознака и развоју вокабулара. Фолксономије су на [https://en.wikipedia.org/wiki/World_Wide_Web Вебу] / [[Светска мрежа|Светској мрежи]] постале популарне око 2004. године као део социјалног софтвера апликације као на пример социјално банкарство и означавање слика. Означавање, које је једно од дефинишућих карактеристика [https://en.wikipedia.org/wiki/Web_2.0 Веб 2.0] сервиса, дозвољава кориснику да колективно класификују и нађу информације. Неке веб странице укључују облак ознака као начин да визуелизују ознаке у фолксономији. Ипак, облак ознака визуелизује само вокабулар, али не и структуру фолксономија, као што то раде ''графови ознака''.
 
Емпиријска анализа комплексне динамике система за означавање, објављене 2007, је показала да слагање око стабилног распореда и заједничког вокабулара ипак појављује, чак и у одсуству централно контролисаног вокабулара. Да би садржај био претражив, он би требало да буде категоризован и груписан. Док се веровало да то захтева заједнички договорен скуп ознака које означавају садржај (као кључне речи новинског чланка), скорашња истраживања су показала да, у великим фолксономијама, заједничка структура настаје на нивоу категорија. Према томе, могуће је извести математички модел заједничког означавања који би омогућио превођенје из персоналног означавајућег вокабулара (персономије) у заједнички вокабулар за већину корисника.
38

измена