Википедија

Наполеонова инвазија на Русију — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 178.148.27.102 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
Нема описа измене
Ред 16:
|губици2=289.000<ref name=Bogdanovich>Bogdanovich, History of Patriotic War 1812, Spt., 1859–1860, Appendix, pp. 492-503.</ref> Руса,<br />стотине хиљада цивила
}}
'''Наполеонова инвазија Русије''' [[1812]], представља прекретницу Наполеонових ратова. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је са 691.500 војника кренуо [[24. јун]]а 1812. у инвазију Русије. Руска војска се супроставиласупротставила са стратегијом [[спржена земља|спржене земље]] и избегавањем великих битака. Наполеон је заузео испражњену [[Москва|Москву]], али без снабдевања и без одлучне победе над руском војском морао се повлачити из Русије у току зиме. Поход на Русију свео је снаге Француза и њихових савезника на око 3% почетне јачине. Та инвазија има велику улогу у руској култури, што се очитује [[Лав Толстој|Толстојевим]] делом „Рат и мир“, као и совјетском идентификацијом француске инвазије са немачком инвазијом 1941—1945. Наполеонова инвазија је у Русији позната као Отаџбински рат. Понекад се означава и као „рат 1812."
 
== Велика армија ==
Ред 45:
Инвазија је започела [[23. јун]]а [[1812]]. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је послао последњу мировну понуду у [[Санкт Петербург]] пре започињања операција. Никад није добио одговор, тако да је издао наређење да се крене на руски део Пољске. У почетку се суочавао са јако слабим отпором, па је напредовао брзо кроз руску територију. Главнокомандујући руских снага [[Барклај де Толи]] је одбијао да се бори, иако је [[Петар Багратион|Пјотр Багратион]] инсистирао на борби. Неколико пута је покушао да успостави јаке обрамбене позиције, али сваки пут француска претходница је била пребрза, па не би на време завршио припреме. Због тога је био принуђен да се повлачи.
 
Како је француска армија даље напредовала, суочавала се са проблемима снабдевања, а поготово због руске стратегије [[спржена земља|спржене земље]]. Растао је политички притисак на Барклаја да се уђе у битку са Французима. Осим тога генерали су се супростављалисупротстављали његовој стратегији вођења рата, па је он смењен, а на чело руске војске је постављен [[Михаил Кутузов]]. Иако је Кутузов другачије говорио он је наставио да избегава битку на исти начин као и Барклеј, јер је сматрао да је бесмислено да жртвује армију у бици. После неодлучне [[Битка код Смоленска (1812)|битке код Смоленска]] 16.-[[18. август]]а 1812. коначно је Кутузов успео да успостави обрамбену позицију на Бородину.
 
[[Бородинска битка|Битка код Бородина]] одиграла се [[7. септембар|7. септембра]] и представљала је најкрвавији дан у Наполеонским ратовима, а могуће и у целој људској историји. Руска војска је 8. септембра била принуђена да се повуче поред Москве, остављајући [[Москва|Москву]] небрањеном. Кутузов је наредио евакуацију Москве. Руси су после тога успели да ојачају армију довлачећи појачања, па су имали око 904.000 војника са око 100.000 у непосредној близини Москве.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Наполеонова_инвазија_на_Русију”