Иво Андрић — разлика између измена

Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред [[Травник]]а у тадашњој [[Аустроугарска|Аустроугарској]] од оца Антуна Андрића, школског послужитеља, и мајке Катарине Андрић (рођена Пејић). Будући велики писац се родио у Долцу стицајем околности, док му је маjkaмајka боравила у гостима код родбине. Андрић је као двогодишњи дечак остао без оца који је умро од последица [[Туберкулоза|туберкулозе]]. Оставши без мужа и суочавајући се са беспарицом, Катарина Андрић свога јединца даје на чување мужевљевој сестри Ани и њеноме мужу Ивану Матковшику у [[Вишеград]] где је млади Андрић провео детињство и завршио основну школу<ref>[http://www.ivoandric.org.rs/html/biografija.html]</ref>. Андрић је 1903. године уписао [[Сарајево|сарајевску]] Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу.За гимназијских дана, Андрић почиње да пише поезију и 1911. године у „[[Босанска вила|Босанској вили]]“ објављује своју прву песму „У сумрак“. Као гимназијалац, Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадник напредног националистичког покрета [[Млада Босна]] и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од [[Аустроугарска монархија|Аустроугарске монархије]]. Добивши стипендију хрватског културно-просветног друштва „Напредак“, Андрић октобра месеца 1912. године започиње студије [[Словени|словенске]] књижевности и историје на Мудрословном факултету Краљевског свеучилишта у [[Загреб]]у. Наредне године прелази на Бечки универзитет али му бечка клима не прија и он, наследно оптерећен осетљивим плућима, често болује од упала. Обраћа се за помоћ свом гимназијском професору,[[Тугомир Алауповић|Тугомиру Алауповићу]], и већ следеће године прелази на Философски факултет Јагелонског универзитета у [[Краков]]у.

=== [[ Први светски рат ]] ===

=== Између два рата ===

У јуну 1924. године је на [[Карл-Франценс Универзитет Грац|Универзитету у Грацу]] одбранио докторску тезу „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ (''-{Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft}-'') . На предлог [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] и [[Слободан Јовановић|Слободана Јовановића]], 1926. године , Иво Андрић бива примљен за члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], а исте године у [[Српски књижевни гласник|Српском књижевном гласникугласникуобјављује]]објављује приповетку „Мара милосница“. Током 1927. године радио је у конзулатима у [[Марсељ]]у и [[Париз]]у, а наредне године у посланству у [[Мадрид]]у. Исте године објављена је његова приповетка „[[Мост на Жепи]]“. Од 1930. до 1933. године био је секретар сталне делегације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] при [[Друштво народа|Друштву народа]] у [[Женева|Женеви]]. 1934. године постаје уредник Српског књижевног гласника и у њему објављује приповетке „Олујаци“, „Жеђ“ и први део триптиха „Јелена, жена које нема“.

Дипломатска каријера Иве Андрића током 1939. године доживљава врхунац: првог априла издато је саопштење да је Иво Андрић постављен за опуномоћеног министра и изванредног посланика [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије ]] у Берлину. Андрић стиже у [[Берлин]] 12. априла, а 19. априла предаје акредитиве канцелару [[Трећи Рајхрајх|Рајха]] - [[Адолф Хитлер|Адолфу Хитлеру]].

=== [[ Други светски рат ]] ===

У јесен, пошто су Немци окупирали Пољску и многе научнике и уметнике одвели у логоре, Андрић интервенише код немачких власти да се заробљеништва спасу многи од њих. Због неслагања са [[Комесарска управа|Комесарском управом]] [[Милан Аћимовић|Милана Аћимовића]] поднео је оставку на место амбасадора у рано пролеће 1941. године Андрић надлежнима у Београду нуди оставку али његов предлог није прихваћен и 25. марта у Бечу, као званични представник Југославије присуствује потписивању [[Тројни пакт|Тројног пакта]]. Дан после [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]], 7. априла, Андрић са особљем напушта Берлин. Рат проводу у Београду у изолацији. Одбија да потпише [[Апел српском народу]] којим се осуђује отпор окупатору. Одбија, такође, да Српска књижевна задруга за време док „народ пати и страда“ објави његове приповетке. У тишини своје изнајмљене собе у Призренској улици, пише прво поман [[Травничка хроника]], а крајем 1944. године окончава и роман [[На Дрини ћуприја]]. Оба романа објавиће у Београду неколико месеци по завршетку рата. Крајем 1945. године у Сарајеву излази и роман [[Госпођица]].

=== Након рата ===

Године [[1954]]. постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Потписао је [[Новосадски договор]] о [[Српскохрватски језик|српскохрватском књижевном језику]]. Те године штампао је у [[Матица српска|Матици српској]] роман „[[Проклета авлија]]“. Оженио се 1958. године костимографом [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]] из Београда,[[Милица Бабић-Јовановић|Милицом Бабић]], удовицом Андрићевог пријатеља, Ненада Јовановића.