Крња Југославија (СФРЈ) — разлика између измена

Доба '''''„крње“ [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]]''''' је у [[Историја|историјском]] смислу последњи део процеса разбијања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] од десет месеци ([[25. јун]] [[1991]] — [[27. април]] [[1992]]) током којих је СФРЈ још увек званично постојала, али су њени државни органи функционисали у непотпуном (односно „''крњем''“) саставу. Она је била службено још увек [[Социјализам|социјалистичка]] држава која је обухватала територије свих [[република]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]], на територијама република које су прогласиле [[независност]] од осталих република, у пракси је функционисала само на територијама [[општина]] Социјалистичке Федеративне Републике Југославије које су биле под локалном влашћу републичких [[Политичка партија|партијских]] [[Политичке партије настале распадом СКЈ|Савеза комуниста]] или [[Југославија|Пројугословенских]] [[Политичка партија|политичких партија]], једино је несметано функционисала на територији [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] и [[Република Црна Гора (1992—2006)|Црне Горе]]. Ера „крње“ СФРЈ почела је 25. јуна 1991. године једностраним проглашењем [[независност]]инезависности [[Словенија|Словеније]] и [[Хрватска|Хрватске]] - дотадашњих република на којима је, било у потпуности (као у случају Словеније) и делимично (као у случају Хрватске), ''[[de facto]]'' престала постојати власт савезне државе. У саставу „крње“ СФРЈ преостале су четири републике ([[Србија]], [[Црна Гора]], [[Босна и Херцеговина]] и [[Македонија]]), али „крња“ СФРЈ је врло брзо почела слабити услед низа разлога, као што су повлачење хрватских и словеначких кадрова из савезних институција (процес који је симболично довршен оставком премијера [[Анте Марковић]]а у децембру 1991. године). До такве ситуације је дошло услед процеса [[Распад СФРЈ|распада Југославије]], поремећаја у функционисању финанцијског и монетарног система, као и све непопуларнији [[рат у Хрватској]] и [[рат у Босни и Херцеговини]], те, на крају одлука земања [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] да 15. јануара 1992. године признају независнст Хрватске и Словеније; тако је створени преседан је у пролеће 1992. искоришћен у Босни и Херцеговини и Македонији, након чега су са подручија са формалном влашћу СФРЈ свела на Србију и Црну Гору, које су се 27. априла 1992. удружиле у [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] (овим чином СФРЈ је легално престала да постоји). У периоду „крње“ Југославије [[Југословенска народна армија]] је функционисала на читавој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије као једина легална [[војска]], која се у том временском периоду борила против [[сепаратизам|сепаратистичких]] војних формација. Прикрају самога трајања „крње“ Југославије [[Југословенска народна армија|ЈНА]] је била повучена из других република на територију савезних република Србије и Црне Горе, од које је касније настала [[Војска Југославије]] у новоформираној [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]].

Њих су пратиле [[република Македонија|републике Македонија]] у септембру [[1991]]. и Босна и Херцеговина у марту [[1992]]. Републике Србија и Република Црна Гора су биле против независности ових република. Рат је вођен најпре у [[Рат у Словенији|Словенији]], затим и у [[Рат у Хрватској|Хрватској]] (1991—1995) и коначно у [[Рат у Босни и Херцеговини|Босни и Херцеговини]]. Рат у Босни и Херцеговини је завршен [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонским миром]] ([[21. новембар]] [[1995]]).