Ел Мустаин (Каиро) — разлика између измена

'''Ел Мустаин Билах '''({{Шаблон:Јез-арап|المستعين بالله}}) ({{Шаблон:Circa}} 1390 – фебруар или март 1430)<ref name="Holt">{{Cite encyclopedia |last = Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year = 1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn = 978-90-04-09419-2|page pages= 723}}</ref> је био десети [[Абасидски калифат|абасидски]] [[Халиф|халифакалифа]] из "сенке" у [[Каиро|Каиру]], владајући под покровитељством [[Мамелучки султанат|мамелучких султана]] од 1406. до 1414. Он је био једини абасидски халифакалифа у Каиру који је уједно држао и позицију египатског султана, додуше само на шест месеци 1412. године. Све остале абасидске халифекалифе у Каиру пре и после њега су биле само формалне верске главешине које нису поседовале никакву политичку моћ.<span class="cx-segment" data-segmentid="64"></span>

<div>Ел Мустаин је био син Ел Мутавакила I и турске конкубине Беј Катун. Он је наследио свог оца као халифакалифа 22. јануара 1406. У то време, улога абасидских халифакалифа била је сведена на давање легитимитета мамелучким султанима из [[Бурџи династија|Бурџи династије]] кроз легитимисање [[Инвеститура|инвеституре]]. Ел Мустаин се борио на страни султана Фараџа у походу на [[Левант]] против побуњених емира [[Алеп|Алепа]]а и [[Триполи (Либан)|Триполија]]. Фараџов пораз код Леџуна 25. априла 1412. резултирао је анархијом. Ел Мустаин је заробљен од стране побуњеника који су се за власт борили између себе. Неспособни да изаберу кандидата из својих редова, Мамелуци су изабрали Ел Мустаина на позицију султана.<br />

</div>[[FileДатотека:Cairo. Citadel and Mamluk Tombs.jpg|thumbмини|[[:en:Cairo_Citadel|Цитадела у Каиру]]]]Након што је Фараџ формално уклоњен са позиције, Ел Мустаин је  прихватио султанат 7. маја 1412.<ref name="Holt">{{Cite encyclopedia |last = Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year = 1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn = 978-90-04-09419-2|page pages= 723}}</ref>под условом да остане халифакалифа чак и у случају да буде смењен са позиције султана.<ref name="King">{{Cite book harvnb|last = King|first = Joan Wucher|title = Historical Dictionary of Egypt|series = Books of Lasting Value|year = 1989|origyear pp= First published 1984|publisher = American University in Cairo Press|isbn = 978-977-424-213-7|pages = 453–454}}</ref> Фараџ се предао и осуђен је на смрт. Извршење смртне казне одиграло се 28. маја. Мамелучки султанат остао је подељен, са Наврузом Ел Хафизијем, који је добио сиријске провинције, и Ел Мустаином, који се вратио Каиро праћен Шејхом Ел Махмудијем и Бактамуром Ђиликом, где је одсео у [[Цитадела|цитадели]] 12. јула.<ref name="Holt">{{Cite encyclopedia |last = Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year = 1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn = 978-90-04-09419-2|page = 723}}</ref> Он је започео са постављањем и смењивањем министара и прављењем кованица у своје име што је привукло пажњу на султанове амбиције да се не задовољи пуком титулом.<ref name="Suyuti">{{Cite book |author = Jalalu'ddin as-Suyuti|others = trans. Henry Sullivan Jarrett|title = Tarikh al-khulafa|trans_title = [[History of the Caliphs]]|year = 1881|origyear = Composed 15th century|publisher = The Asiatic Society|location = Calcutta|oclc = 470140533|pages = 534–538|chapter = Al Musta'in Bi'llah Abu'l Fadhl|chapterurl = http://www.archive.org/stream/cu31924023164654#page/n563/mode/1up|authorlink = Al-Suyuti|pages=534–538}}</ref>Из тог разлога, Шејх Ел Махмуди је изоловао Ел Мустаина, временом направивши од њега [[де факто]] државног затвореника. Са смрћу Ђилика 15. септембра, Шејх је убрзао свој план о доласку на власт који је кулминирао његовим признањем за султана 6. новембра 1412. када је узео титулу Ел Мујада. Након дугог оклевања, Ел Мустаин је и формално [[Абдикација|абдицирао]], и даље затворен у цитадели. Након што је испунио своју улогу интерегнум султана, очекивао је да ће остати халифакалифа, што је био услов, међутим, он је смењен са те функције 9. марта 1414. а на његово место је постављен његов брат Ел Мутадид II.<ref name="Holt">{{Cite encyclopedia |last = Holt|first = Peter Malcolm|encyclopedia = [[Encyclopaedia of Islam|The Encyclopaedia of Islam: New Edition]]|title = Al-Musta'in (II)|edition = 2nd|year = 1993|publisher = E.J. Brill|volume = Volume VII (Mif – Naz)|location = Leiden|isbn = 978-90-04-09419-2|page pages= 723}}</ref>

Шејхово свргавање Ел Мустаина је проглашено незаконитим од стране [[Улема|улеме]]. На основу овога, Навруз Ел Хафизи је одлучио да објави рат Шејху.<ref name="Suyuti">{{Cite book |author = Jalalu'ddin as-Suyuti|others = trans. Henry Sullivan Jarrett|title = Tarikh al-khulafa|trans_title = [[History of the Caliphs]]|year = 1881|origyear = Composed 15th century|publisher = The Asiatic Society|location = Calcutta|oclc = 470140533|pages = 534–538|chapter = Al Musta'in Bi'llah Abu'l Fadhl|chapterurl = http://www.archive.org/stream/cu31924023164654#page/n563/mode/1up|authorlink = Al-Suyuti|pages=534–538}}</ref>Невруз је успио да пребаци Ел Мустаина и Фараџова три сина 29. јануара 1417. у [[Александрија|Александрију]]. Судећи по историчару ел Сујутију, Ел Мустаин је остао да живи у Александрији све до владавине султана Ел Мујада Сејфудина Татара I, када му је дозвољено да се врати у Каиро. Међутим, он је остао у Александрији где је добијао позамашне своте новца од трговаца. Умро је од куге 1430. у позним тридесетим годинама жиота. У ретроспективи, Ел Мустаинова кратка владавина је виђена као покушај обнове абасидске моћи. 1455, његов брат Ел Каим, једнако је покушао да се домогне власти као султан, али је такође био неуспешан. Какогод, Ел Мустаинов халифаткалифат је био признат широм исламског света, о чему сведочи чињеница да му је [[Бенгал|бенгалски ]] <nowiki/>шах слао велике новчане дарове.<ref name="Suyuti">{{Cite book |author = Jalalu'ddin as-Suyuti|others = trans. Henry Sullivan Jarrett|title = Tarikh al-khulafa|trans_title = [[History of the Caliphs]]|year = 1881|origyear = Composed 15th century|publisher = The Asiatic Society|location = Calcutta|oclc = 470140533|pages = 534–538|chapter = Al Musta'in Bi'llah Abu'l Fadhl|chapterurl = http://www.archive.org/stream/cu31924023164654#page/n563/mode/1up|authorlink = Al-Suyuti|pages=534–538}}</ref>

* {{Шаблон:Cite journal|last = Garcin|first = Jean-Claude|year = 1967|title = Histoire, opposition, politique et piétisme traditionaliste dans le Ḥusn al Muḥādarat de Suyûti|trans_title = History, opposition, politics and traditionalistic pietism in Suyuti's Ḥusn al Muḥādarat|journal = Annales Islamologiques|volume = 7|pages = pp. |pages=33–90|publisher = [[Institut Français d'Archéologie Orientale]]|url = http://www.ifao.egnet.net/anisl/AnIsl007_art_03.pdf|language = French|format = [[Portable Document Format|PDF]], 14.62 MB|accessdate = 2010-07-22. 7. 2010.}}

* {{Шаблон:Cite journal|last = Holt|first = P. M.|year = 1984|title = Some Observations on the 'Abbāsid Caliphate of Cairo|journal = [[Bulletin of the School of Oriental and African Studies]]|volume = 47|issue = 3|pages = pp. |pages=501–507|publisher = University of London|subscription = yes|accessdate = 4. 3. 2008-03-04.|jstor = 618882}}

* {{Шаблон:Cite web|url = http://www.islampedia.com/MIE2/tarikh/98mosta.html|title = Biography of al-Musta'in|publisher = Islampedia.com|language = Arabic|archiveurl = http://web.archive.org/web/20080611061437/http://www.islampedia.com/MIE2/tarikh/98mosta.html|archivedate = 2008-06-11. 6. 2008.}}