Википедија

Историја Мркоњић Града — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: правопис
Ред 53:
Након капитулације Југославије, у Мркоњић Град је из [[Кључ (град)|Кључа]] стигла њемачка извидница која је са челницима општине договорила мирну предају града. Међутим, у међувремену је из правца [[Јајце|Јајца]] стигао IV ђачки батаљон југословенске војске и распоредио се на положајима око града. Борба је трајала само један дан и југословенски војници су се повукли према планини [[Лисина (планина)|Лисини]]. Њемачка војска је [[14. април]]а [[1941]]. по први пут ушла у Мркоњић Град.<ref name="prva">{{Cite web |url=http://web.archive.org/web/20080512082044/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/prva_bitka/ |title=Прва битка |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Почетком јуна 1941. одржан је састанак на [[Шехитлуци]]ма код [[Бања Лука|БањаБање Луке]], гдје је договорено подизање устанка против њемачких трупа на територији читаве [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. На подручју мркоњићке општине борбе су почеле [[29. јул]]а исте године. Град је први пут ослобођен [[28. август]]а 1941, али је држан свега неколико дана. Недуго након тога у селу [[Медна]] је формиран -{III}- крајишки партизански одред, а за команданта је именован [[Данко Митров]]. У јесен исте године на ово подручје су дошле италијанске трупе, а почео је са радом и четнички покрет на челу са [[Урош Дреновић|Урошем Дреновићем]].<ref name="dru">{{Cite web |url=http://web.archive.org/liveweb/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/ustanak/ |title=Устанак |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Устаници, које је предводио [[Симо Шолаја]], су [[25. фебруар]]а [[1942]]. по други пут ушли у град али нису успјели у потпуности да га ослободе. То им је пошло за руком тек [[24. август]]а 1942. У то вријеме су се ослобађали и други дијелови Босанске Крајине, а [[Врховни штаб НОВЈ]] челу са [[Јосип Броз Тито|Титом]] се смјестио на [[Млиниште|Млиништа]]. Крајем исте године у селу [[Ораховљани (Мркоњић Град)|Ораховљани]] је формирана -{VII}- крајишка бригада.<ref name="dru" />
Ред 65:
Мркоњић Град је током рата у више наврата био гранатиран и том приликом је погинула неколицина становништва и оштећени цивилни објекти.<ref>{{Cite web |url= http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/hronika/korade_naredio_granatiranje/ |title= Гранатирање града |accessdate= 25. 3. 2013. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=mrkonjicgrad.com}}</ref><ref>{{cite web|author=Goran Obradović |url=http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/29630/lat/Uhapseno-sedam-puma-za-zlocine-nad-Srbima.html |title=Хапшење Пума |publisher=Glassrpske.com |date = 19. 10. 2009. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> У граду је [[12. новембар|12. новембра]] [[1992]]. срушена Крзлар-агина џамија, а исте године је срушена џамија Хамидија<ref>[http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/WorkingDocs/Doc94/EDOC6999.htm -{Council of Europe}-], Приступљено 7. 2. 2010.</ref> и запаљена католичка црква у насељу Рика.<ref>{{cite web|url=http://www.biskupija-banjaluka.org/TABB/svibanj2005/mrkonjicgrad3svibnja.htm |title=Жупа Мркоњић Град |publisher=Biskupija-banjaluka.org |date= |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> Недалеко од града припадници [[Војска Републике Српске|ВРС]] су [[2. јун]]а [[1995]]. [[Инцидент код Мркоњић Града|оборили]] авион [[НАТО]] снага -{[[F-16]]}-. Његов пилот Скот О`Грејди се катапултирао и шест дана скривао на подручју Мркоњића, док га [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[марински корпус Сједињених Држава|маринци]] нису спасили шест дана касније.<ref>{{cite web|url=http://www.f-16.net/varia_article10.html |title=Инцидент код Мркоњић Града |publisher=F-16.net |date = 19. 6. 1995. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> У мјесту [[Оборци]] код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]] су [[13. септембар|13. септембра]] 1995. стрељана 24 Муслимана и 4 Хрвата са подручја мркоњићке општине, који су били на радној обавези. Ово се догодило у зони одговорности [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса ВРС]], али није доказано ко је непосредни извршилац.<ref>{{Cite web |url= http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2780810,00.html?maca=bos-rss-bos-all-1475-rdf |title= Годишњица злочина |accessdate= 4. 3. 2009. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=dw-world.de}}</ref>
 
У самом граду се нису одвијале борбе све до [[операција Јужни потез|операције Јужни потез]], када су [[10. октобар|10. октобра]] 1995. године [[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватска војска]] и [[Хрватско вијеће одбране]] заузели Мркоњић Град. Готово цијело становништво је тада кренуло према [[Бања Лука|БањаБањој Луци]]. Они који су остали су углавном побијени и сахрањени у масовној гробници на православном гробљу.<ref>{{Cite web |url=http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-MRK.htm |title= Злочини почињени у Мркоњић Граду |accessdate= 11. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Из ове гробнице је ексхумирано 181 тијело<ref>{{Cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t5970.sr.html |title=Правда стала на граници|accessdate= 11. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.independent.co.uk/news/world/serbs-unearth-181-bodies-in-mass-grave-1303475.html |title=Serbs unearth 181 bodies in mass grave |publisher=Independent.co.uk |date = 6. 4. 1996. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref>, од чега 42 цивила, 136 припадника [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и 3 полицајца српске националности.<ref name="rsrpska">[http://web.archive.org/web/20081024131906/http://www.republikasrpska.net/Vijesti/2008/10/10/Pomen-za-srpske-zrtve-zapadnokrajiskih-opstina/ Помен за жртве], Приступљено 24. 11. 2008.</ref> На подручју читаве општине су евидентиране укупно 364 жртве<ref>{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/sjecanje_na_364_zrtve | title= Сјећање на 364 жртве |accessdate= 7. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>, од чега 210 са подручја општине.<ref>[http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/zlocin_u_mrkonjic_gradu/ Злочин у Мркоњић Граду], , Приступљено 7. 2. 2010.</ref> У јесен и зиму 1995. и почетком 1996. је уништен и велики дио [[индустрија|индустрије]] и [[привреда|привреде]] уопште, као и већина српских вјерских објеката. Према подацима Општинске комисије за процјену ратне штете, уништене су и 3.644 куће и 700 станова, а оштећено је још 6.017 стамбених објеката.<ref>{{cite web|author=08:08 |url=http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=379028 |title=Вијести |publisher=Index.hr |date = 19. 3. 2008. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-21-09-2007/na-tapetu-hrvatska-vojska-i-snage-hvo |title=Глас јавности |publisher=Glas-javnosti.rs |date = 21. 9. 2007. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref>
 
По [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском мировном споразуму]] Мркоњић Град је враћен [[Република Српска|Републици Српској]] [[4. фебруар]]a [[1996]]. Од тада се овај датум прославља као ''Дан општине''. У град се вратио дио становништва, углавном српске националности.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Историја_Мркоњић_Града”