Артур Адамов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Дела, спољашње везе, проширен увод
Ред 16:
 
}}
'''Артур Адамов''' ({{јез-фран|Arthur Adamov}}; [[Кисловодск]], [[23. август]] [[1908]] — [[Париз]], [[15. март]] [[1970]]) био је француски књижевник [[Јермени|јерменског]] порекла. У [[Париз]]Потицао је дошаоиз [[1924]],богате упородице којем се кретао у уметничким круговима. Драмекоја је почео да пише послепоседовала [[Други светски ратНафта|Другог светског ратанафтне]]. Заједноизворе сау [[СемјуелКаспијско Бекетјезеро|БекетомКаспијском језеру]], иали [[Еженје Јонеско|Јонеском]]богатство сматраубрзо сенестало утемељивачемуслед [[Театаркоцкарских апсурда|театрадугова апсурда]].његовог Написаооца јеи комаде:национализације ''Пародија''имовине након ([[1947Октобарска револуција|Октобарске револуције]]). Након Кисловодска, ''Инвазија'' ([[1949]])Бакуа, ''ВеликиЖеневе и малиМајнца Маневар''настањује ([[1950]])се ''Професору Таран'' ([[1953]])Паризу, ''Пинг-понг''у ([[1955]]),којем ''Паолоће Паоли''остати ([[1957]]),до краја ''Пролећесвог 71''живота. ([[1960]]),Био ''Политикаје остатка''политички ([[1962]]),ангажован ''Г.као Умерењак''интелектуалац ([[1967Левица|леве]]), ''Кадполитичке би се лето вратило'' ([[1968]])оријентације.
 
Драме је почео да пише после [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Написао је комаде: ''Пародија'' ([[1947]]), ''Инвазија'' ([[1949]]), ''Велики и мали Маневар'' ([[1950]]) ''Професор Таран'' ([[1953]]), ''Пинг-понг'' ([[1955]]), ''Паоло Паоли'' ([[1957]]), ''Пролеће 71'' ([[1960]]), ''Политика остатка'' ([[1962]]), ''Г. Умерењак'' ([[1967]]), ''Кад би се лето вратило'' ([[1970]]). У својим делима драматизовао је непрекидну, очајничку потрагу човека за смислом. Заједно са [[Семјуел Бекет|Бекетом]] и [[Ежен Јонеско|Јонеском]] сматра се утемељивачем [[Театар апсурда|театра апсурда]]. За разлику од њих двојице, Артур Адамов није стекао светску славу током живота.
За разлику од својих савременика и поетичких истомишљеника Бекета и Јонеска, Артур Адамов није стекао светску славу током живота.
 
Поред драма, написао је неколицину приповедака, аутобиографску прозу, позоришне чланке и есеје. Адамов је био и плодан преводилац са руског и немачког.
== Биографија ==
Рођен је [[23. августа]] [[1908]]. у [[Кисловодск]]у у богатој породици јерменској породици која је била власник [[Petrolej|петролејских]] извора. У складу са традицијом богатих руских породица, Адамов је образован у француском духу и на [[Француски језик|француском језику]]. Заједно са породицом, када му је било четири, преселили су се у [[Немачка|Немачку]], а након избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]], пребегли су у [[Швајцарска|Швајцарску]]. Његов отац, страствени коцкар, изгубио је готово читаво богатство у немачким и швајцарским коцкарницама, а оно мало породичног иметка што је остало изгубили су услед [[Национализација|национализације]] имовине после [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]].
 
Адамов се [[1924]]. преселио у [[Париз]]. Сиромашан и без сталног запослења међуратне године је провео на маргини париског књижевног живота. Склон алкохолу и боемији, дружио се са [[Надреализам|надреалистима]] и другим француским уметницима. Посебно важна пријатељства у овом периоду склопио је са [[Антонин Арто|Антонином Артоом]] и Мартом Робер. Са пријатљем Сержом Виктором Арановићем оснива часопис ''-{Discontinuité}-'' (изашао само један број) у којем објављује стихове.{{sfn|Aspley|2010|p = 154}} Са Сержом Викторем и још неколицином пријатеља објавио је збирку есеја ''Исправљање''. Због говора упућених против колаборационистичке владе ухапшен је 1941, да би шест месеци провео у концентарационом логору у [[Аржеле|Аржелеу]].{{sfn|Hochman|1984|p = 7}}
 
После ослобођења са Мартом Робер покренуо је часопис ''-{L'Heure nouvelle}-'' (појавиће се два броја), објавио је аутобиографију ''Признање'' ([[1946]]) и завршио своју прву драму ''Пародија'' ([[1947]]), која због недостатка новца неће бити изведена на сцени све до [[1951]]. У новембру [[1950]]. Жан Мари Серо поставио је на сцену Адамовљев други комад ''Мали и велики маневар'', а само пет дана касније Вилар је поставио његов трећи комад ''Инвазију''. Адамовљеве драме су махом имале половичан успех, те је увек имао проблема да пронађе финансијска средства за њихову реализацију. Педесетих и шездесетих година Адамов је написао: ''Професора Тарана'', ''Све против свих'' (обе драме су написане 1951, изведене 1953), ''Пинг-понг'' (прва верзија написана 1951, изведена 1955), ''Паола Паолија'' (1957), ''Песму сиромаха'' (започета 1961, никада није завршена), ''Пролеће 71'' (написана 1960, изведена 1963), ''Политику остатка'' (написана 1962, изведена 1967), ''Г. Умерењака'' (1967) и ''Кад би се лето вратило'' (1968). Оженио се [[1961]]. после петнаестогодишње везе са Жеки Т, познатијом под надимку Бизон, а [[1964]]. је провео у Америци држећи предавања о [[Гистав Флобер|Флоберу]], [[Пол Валери|Валерију]] и модерном позоришту. Артур Адамов је током читавог живота био политички ангажован, супроставио се сарадњи са нацистима, француској репресији у [[Алжир|Алжиру]] и [[Вијетнамски рат|рату у Вијетнаму]]. Шездесетих година је све дубље тонуо у [[алкохолизам]] и зависност од наркотика, те му се здравствена ситуација од [[1965]]. драстично погоршала. Умро је у Паризу 15. марта [[1970]], услед последица случајног предозирања [[Барбитурати|Барбитуратима]].{{sfn|H. Cody|2007|p = 10}}
== Поетика ==
Драмско стваралаштво Артура Адамова настало је под снажним утицајем [[Експресионизам|експресионизма]], [[Надреализам|надреализма]], [[Франц Кафка|Кафкине]] прозе и драмског стваралаштва [[August Strindberg|Стриндберга]], [[Антонин Арто|Артоа]] и [[Бертолд Брехт|Брехта]].{{sfn|H. Cody|2007|p = 10}} Његове драме истражују изолацију, отуђеност и узалудност човека у потрази за смислом.{{sfn|Norrish|1988|p = 91}} Он је драматизовао ову непрекидну, очајничку потрагу у виду апсурдних ситуација, које су неретко обојене [[Црни хумор|црним хумором]]. Ове поетичке особености га повезују са стваралаштвом Бекета и Јонеска. Заједно са њима сматра се утемељивачем [[Театар апсурда|театра апсурда]].{{sfn|E. Garreau|1995|p = 1104}}
 
Линија 44 ⟶ 45:
 
Његови текстови нису много превођени на српски језик. Преведен је ''Увод у позориште II'', који је објављен у књизи ''Рађање модерне књижевности - Драма'' 1975. (стр. 367-374) и ''Фрагменти о политичком позоришту'' у ''Савременику'', 1969. (стр. 273-278). Адамову је посвећен 112. број часописа ''Градац'' из 1994.(приредила Мирјана Миочиновић), у којем се налази превод драме ''Професор Таран'', и репрезентативни одломци из његове аутобиографске прозе, есеја, интервјуа као и неколико чланака критичара о Адамовљевом позоришту.<ref>http://www.gradac.org.rs/detaljno_cas.php?id=85</ref>
== Одабрана дела ==
=== Драме ===
* ''Пародија'' (''-{La Parodie}-'', 1947)
* ''Инвазија'' (''-{L'Invasion}-'', 1949)
* ''Велики и мали маневар'' (''-{La Grande et la Petite Manœuvre}-'', 1950)
* ''Правац марша'' (''-{Le Sens de la marche}-'', 1951)
* ''Сви против свих'' (''-{Tous contre tous}-'', 1952)
* ''Професор Таран'' (''-{Le Professeur Taranne}-'', 1953)
* ''Поновни сусрети'' (''-{Les Retrouvailles}-'' (1953)
* ''Пинг-понг'' (''-{Ping-pong}-'', 1955)
* ''Паоло Паоли'' (''-{Paolo Paoli}-'', 1957)
* ''Мртве душе'' (''-{Les Âmes mortes}-'', 1960), позоришна адаптација [[Николај Гогољ|Гогољевог]] [[Мртве душе|истоименог романа]]
* ''Пролеће 71'' (''-{Le Printemps 71}-'', 1961)
* ''Политика остатака'' (''-{La Politique des restes}-'', 1962)
* ''Света Европа'' (''-{La Sainte Europe}-'', 1965)
* ''Г. Умерењак'' (''-{M. le Modéré}-'', 1967)
* ''Кад би се лето вратило'' (''-{Si l'été revenait}-'', 1970)
=== Аутобиографска проза ===
* ''Признање'' (''-{L'Aveu}-'' 1946)
* ''Човек и дете'' (''-{L'Homme et l'Enfant}-'' 1968)
* ''Ја... они...'' (''-{Je... ils...}-'' 1969)
=== Друге публикације ===
* ''Париска комуна 18. март - 28. мај 1871'' (''-{La Commune de Paris, 18 mars - 28 mai 1871}-'', 1959), уредник антологије
* ''Овде и сада'' (''-{Ici et Maintenant}-'', 1964)
* ''Арто дневно'' (''-{Artaud vivant}-'', 1980), постхумно
* ''Стриндберг'' (''-{Strindberg}-'' (1982), постхумно
* ''Други'' (''-{L'Autre}-'' (1985), постхумно
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
Линија 58 ⟶ 87:
* {{Cite book |ref= harv|last1=Миочиновић|first1=Мирјана| authorlink1= |year=1994|title="Артур Адамов умеће самоуништавања" у: Градац, часопис за књижевност, уметност и културу, год. 21, бр.112. |url=|publisher=Градац=|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=С. Жакар|first1=Еманиел| authorlink1= |year=1994|title="Театар поруге" у: Градац, часопис за књижевност, уметност и културу, год. 21, бр.112. |url=|publisher=Градац|id=}}
== Спољашње везе ==
 
[http://www.europeana.eu/portal/record/09206/EUS_42400C2B55C04251A9F3F688DF83ADC4.html, Видео интервју са Адамовим]
{{портал|Биографија|Књижевност}}
 
 
{{DEFAULTSORT:Адамов, Артур}}
[[Категорија:Рођени 1908.]]