Академски парк — разлика између измена

== Име и историја ==

Био је познат и као Панчићев парк, а назива се још и Студентски парк, као и Академски парк. У току [[Историја Србије|турске владавине]] овде је било турско [[гробље]], које је уклоњено половином [[19. век]]а.

Потом је на једном делу данашњег [[парк]]а направљена највећа и најпознатија [[пијаца]] (уклоњена тек 30-их година [[20. век]]а).

Први урбаниста Београда, [[Емилијан Јосимовић]], сматрао је да овом простору доликује нешто репрезентативније од пијаце, па је након [[1869]]. године, када су почели радови на регулацији, скратио Велику пијацу за половину, а преостали део је претворио у парк.

Интересантно је да је пијаца померена нешто ниже, на место где је данас Основна школа "[[Михаило Петровић Алас|Михајло Петровић Алас]]", непосредно испод Музеја Вука и Доситеја. Та пијаца је била позната под именом "Јованова пијаца". Нестала је изградњом поменуте школе.

Прве урбане контуре парк добија крајем [[19. век]]а, када је у њему откривен споменик [[Јосиф Панчић|Јосифу Панчићу]], а дефинитивно је уобличен 30-их година [[20. век]]а преношењем споменика [[Доситеј Обрадовић|Доситеју Обрадовићу]] са [[Калемегдан]]а и подизањем садашње [[барок]]не ограде.

Споменик Јосифу Панчићу је постављен 1897. године а његов аутор је српски вајар [[Ђорђе Јовановић]]. Споменик Доситеју Обрадовићу је откривен 9. јуна 1914. на улазу у Калемегдански парк, а његов аутор је вајар [[Рудолф Валдец]].

== Геолошке карактеристике ==

Терен је панонски глиновит - лапоровит, са лапоровитим седиментима. Има наслага леса и делувијалне песковите глине. Укупна дебљина седимената је до 10 m, дебљина леса је 3-5 m. Детектоване су подземне воде.

 

== Дендрофлора ==