Доњи Краји — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 7:
Кнез [[Хрватин Стјепанић]], родоначелник властелинске породице [[Хрватинићи|Хрватинића]], је веома рано признао [[Бановина Хрватска (средњи век)|хрватског бана]] [[Павле I Шубић|Павла I Шубића]] за свог господара и тиме му помогао да се учврсти у Босни. То му је омогућило да прошири власт своје поридице на област Доњих Краја и да добије титулу ''кнеза Доњих Краја босанске земље''. Његови синови [[Вукослав Хрватинић|Вукослав]], [[Павле Хрватинић|Павле]] и [[Вукац Хрватинић|Вукац]], слично као и он неколико година раније, добро процјењују ситуацију и признају [[Стефан II Котроманић|Стјепана II Котроманића]] за бана Босне, што им је омогућило да завладају и жупама Земуник и Врбања. Средином 14. вијека утицај Хрватинића опада, а Доњи Краји престају бити административна јединица Бановине Босне. Титула и функција кнеза земље Доњи Краји је обновљена тек након [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртковог]] крунисања за краља. Тада великог војводу [[Вукац Хрватинић|Вукца Хрватинића]] насљеђује његов син [[Хрвоје Вукчић Хрватинић]].
Хрвоје је постао један од најмоћнијих властелина у Босни. Након смрти угарског краља [[Лајош I Анжујски|Лајоша I Анжујског]] учествовао је у динстичким сукобима помогавши [[Ладислав Напуљски|Ладиславу Напуљском]] да се прогласи за краља. За то је био награђен великим територијалним проширењима своје области и титулом ''херцега Сплита, вицекраља Далмације и Хрватске, великог бана Врбаске бановине и кнеза Доњих Краја''. [[Жигмунд Луксембуршки]], други претендент на угарски престо, је успио потиснути Ладислава Напуљског и завладати читавом Угарском. Након тога је Хрвојев утицај почео постепено да слаби, а пошто је дошао у сукоб и са [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљем Хранићем]] којег је подржао Жигмунд, обратио се [[Османлије|Турцима]] за помоћ и позвао их у Босну 1415. године. Хрвоје је умро 1416. године, послије чега се њеогова област брзо распала, а највећим дијелом Доњих Краја је владао његов синовац [[Јурај
Након пада Краљевине Босне под [[Османско царство|турску власт]], угарски краљ [[Матија Корвин]] је крајем 1464. године заузео сјеверну Босну и на простору Доњих Краја основао [[Jajačka banovina|Јајачку бановину]], која се одржала све до 1527. или 1528. године. Бановина је обухватала готово читаву област Доњи Краји, осим жупе [[Ускопље (вишезначна одредница)|Ускопље]], која је била под турском влашћу. Падом Јајачке бановине, област је ушла у састав [[Босански санџак|Босанског санџака]].
| |||