Вртача — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
[[Датотека:Vrtace_Bosna.jpg|мини|десно|250п|Вртаче између [[Кључ (град)|Кључ]]а и [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], западна [[Босна]]]]
[[Датотека:Levkasta vrtača-Taor.jpg|мини|десно|250п|Вртача, [[Таор]]]]
'''Вртаче''' или '''поникве''' су затворене [[Депресија (геологија)|депресије]], најчешће [[овал]]ног облика, од метарског до декаметарског [[пречник]]а и [[дубина|дубине]]. Обично се третирају као елементарни површински облици [[крашки процес|крашког процеса]]. Њихове [[димензија|димензије]] у појединим случајевима могу достићи и метарски ред величине.<ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, стр. 235.</ref>
Највећи број вртача настаје [[солватација|растварање]]м. [[предиспозиција|Предиспозицију]] за појачано растварање представљају механички дисконтинуитети [[стене|стенске]] масе - [[расед|разломи]], међуслојне [[пукотина|пукотине]], а нарочито места укрштања више разлома. У ретким случајевима, вртаче могу настати проваљивањем [[таваница]] плитких подземних [[просторија]] и слегањем [[тло|тла]]. Тако настали облици називају се ''саломне вртаче''.
Ред 10:
# '''Тањирасте вртаче''' су плитке вртаче, чији је полупречник вишеструко већи од дубине. Дно им је обично заравњено, покривено црвеницом. Тањирасте вртаче настају у слабије растворљивим [[стене|стена]]ма, као што су [[доломит]]и, или у [[кречњак|кречњацима]] с већим садржајем нерастворљивих компонената.
# '''Левкасте вртаче''' имају полупречник приближно једнак дубини. Ти облици су веома чести у добро растворљивим, [[геотектоника|тектонски]] поремећеним кречњацима. На њиховим странама, по правилу, су развијене [[шкрапа|шкрапе]].
# Полупречник '''бунарастих вртача''' је знатно мањи од дубине. Бунарасте вртаче настају на пресеку два вертикална - субвертикална разлома или више њих. Оне представљају прелаз ка [[јама]]ма. Оштра граница између бунарастих вртача и јама не може се поставити.<ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, стр. 235.</ref>
Вртаче су, по правилу, масовна појава. Јављају се на заравњеним [[терен]]има, где се воде дуже задржавају на површини и обављају растварање. Огољен [[кречњак|кречњачки]] терен, покривен великим бројем од левкастих до бунарастих вртача, између којих постоје само уске [[преграда|преграде]], назива се '''богињави крас'''.<ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, стр. 236.</ref>
На теренима које изграђују тање масе [[карбонат]]а, које се смењују с нерастворљивим стенама, јављају се ретке, индивидуалне вртаче, обино мањих, од метарских до декаметарских димензија. Њихове странице и дна су прекривени дециметарски дебелим [[елувијални процес|елувијумом]]. Такви облици се називају '''алувијалне вртаче'''.
Ред 21:
== Литература ==
* Анђелић М.
* Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т.
* Пешић Л.
* Петровић Драгутин. "Геоморфологија", Београд, 1967.
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Sinkholes}}
== Референце ==
{{Рефлист}}
[[Категорија:Површински облици крашког процеса]]
| |||