Палеоклиматологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 19:
== Еволуција климе ==
Клима Земљине површине се у току њене историје мењала. Ове промене су биле условљене разним терестричким и астрономским факторима: еволуција хемијског састава атмосфере, померање континената, промена Сучевог зрачења итд. О карактеру климе ранијих периода у историји Земље закључује се на основу [[Фосил|фосилних]] остатака животиња и биљака, [[Седимент|седимената]], облика у рељефу и физичко-хемијских метода. У зависности од климе, код савременог биљног и животињског света изражена је хоризонтална и вертикална зоналност. Неке органске врсте су посебно осетљиве на климу и могу опстати само у одређеним климатским условима. Такве климатогене врсте представљају карактеристичне фосиле за одређене палеоклимате. Климатогени су такође и многи седименти, каонапример: коралски кречњаци, латерит, боксит, угаљ, соли, тилити, континентални пешчари итд. На карактер климе могу указати и неки облици рељефа: леднички валови, моренски бедеми, острвски брегови, купасти [[
=== Клима прекамбрије ===
Хемијски састав атмосфере и хидросфере као и стање и процеси у [[Литосфера|литосфери]] били су сасвим другачији него данас. Ово истиче из дуготрајног периода специфичних тектонких кретања, јаким вулканизмом, већом топлотом која је доспевала из унутрашњости Земље, могуће значајније осунчавање као и чињенице да је до девона копно било скоро беживотно. У тој, тако далекој прошлости, није постојала климатска зоналност. У неопротерозоику глобална температура ваздуха на Земљи износила је 40˚C, па и више, количина кисеоника је била мала, а није постојао ни озонски омотач. На основу састава [[Метаморфне стене|метаморфних стена]] седиментног порекла ([[Кварцит|кварцити]] и [[Аргилошист|аргилошисти]]), може се закључити да је процес хемијског распадања стена био врло интензиван, као и да се таложење седимената вршило у топлој води.
Ред 27:
За време ордовицијума, с обзиром на то да су водени басени били нсељени топлољубивом фауном бескичмењака, претпоставља се да су сва мора, без обзира на њихову географску ширину, била сразмерно топла.
У току силура распред климатских зона се није много изменио, али крајем овог периода клима у Европи и Азији постаје знатно сувља.
У девону је била јасно изражена климатска зоналност, али са знатно већом глобалном температуром од садашње. На основу изотопских мерења љуштура [[брахиопод
=== Клима млађег палеозоика ===
Ред 47:
=== Клима терцијара ===
На климатске промене током овог и наредних периода значајну улогу су имала три узорка. Услед убирања и навлачења током стварања алпијско-хималајског орогена и укупног кретања континената дошло је до
=== Клима квартара ===
Ред 60:
Суббореална фаза је трајала од 2500. до 800. године старе ере. За време ове фазе клима је била нешто хладнија и влажнија од садашње.
Субатлантска фаза почела је 800. Годне старе ере и траје до данас. У овом раздобљу дошло је до извесног отопљавања и до незнатног пораста влажности. Између 1450. И 1850. Године дошло је до слабијег захлађења климе, што је имало за последицу појаву тзв. „малог леденог доба“. У том периоду сви савремени ледници на Земљи знатно су се проширили ван својих савремених граница.
Пратећи еволуцију климе током [[Плеистоцен|плеистоцена]], очигледно је да холоцен има карактер интерглацијала или толијег раздобља између два ледена доба. Колико ће то топлије раздобље још трајати, зависи од више фактора. Велики значј се придаје
== Референце ==
| |||