Википедија

Шарл де Гол — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м sitno
Ред 72:
Дана [[18. јун]], де Гол се припремио да се обрати француском народу путем [[Би-Би-Си|BBC]]-јева радија, у [[Лондон]]у. Британски кабинет је покушао зауставити разговор, но одобрио га је [[Винстон Черчил|Черчил]]. Де Голов ''[[Апел од 18. јун]]'' је био емитован у целој Француској, али чуо га је јако мали број људи. Чак и Французи нису толико знали о де Голу у то доба, па им је његов говор, у најмању руку, деловао [[Кихотизам|кихотично]]. Фраза ''"Француска је изгубила битку, али не и рат"'', која се појавила по постерима широм Британије, је често погрешно асоцирана са говором на радију, но те речи ипак одражавају дух де Голове позиције. Де Гол је био активни члан Покрета отпора против немачке окупације, те је изјавио: ''"Ватра француског отпора не смије се угасити"''. Но де Гол је мислио на оружани отпор, но када су многи француски војници објавили да немају средстава за даље ратовање, већина Француза окренула се на морални отпор, на де Голово разочарање.
[[Датотека:DeGaulle in Chad.jpg|мини|200п|Де Гол добива добродошлицу од генералног-гувернера француске слободне Африке Ebouea у [[Француска Гвинеја|Француској Гвинеји]].]]
ЈакоВеома мало људи је чуло тај говор јер је BBC слабо слушан у Француској, а већина оних који су хтели слушати били су у изгнанству. Но, одломци говора су тискани у француским новинама у неокупираном, јужном, делу Француске, а сам говор је неколико дана за редом репризиран на BBC-у, док је де Гол одржао још неколико говора током следећих ноћи.
 
Убрзо, међу свим хаосом у Француској, вест да је један француски генерал у Лондону и да одатле шири жељу за наставком рата и борбом против фашистичке окупације, брзо се проширила. Тај говор је и до данас један од најпознатијих говора у француској историји.
Ред 80:
Дана [[4. јул]]а [[1940]], војни суд у [[Тулуза|Тулузу]] је осудио де Гола у одсуству на 4 године затвора. На другом суђењу војног суда, одржаном [[2. август]]а 1940, де Гол је осуђен на смрт због издаје.
 
У разговорима са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и УједињеномУједињеним Краљевством, де Гол је сваки пут захтевао потпуну слободу планирања и нападања у француску корист, тако да је стално био на граници да му Савезници укину сарадњу. Де Гол је развио велику сумњу, поготово према Британцима, јер је мислио да желе украсти француске колоније на [[Левант]]у. [[Клементина Черчил]], која се дивила де Голу, једном га је упозорила: ''„Генерале, не смете мрзити своје пријатеље више него што мрзите своје непријатеље“''. Де Гол је познато одговорио: ''„Француска нема пријатеља, само интереса“''.
[[SLika:De Gaulle-p012730.jpg|мини|250п|лево|Де Гол у Нормандији [[1944]].]]
Ситуација је упркос свему била комплексна, а де Голово неповерење према намерама Британије и Америке према Француској је било паралелно са неповерењем америчког политичког врха према Слободној Француској, које је довело до тога да тај исти врх није дуже време признао де Гола и [[Слободна Француска|СФ]] као представнике Француске, него [[Вишијевска Француска|Вишијевску Француску]].
 
Радећи са Покретом отпора и савезницима у француским колонијама у Африци, након [[Операција Бакља|англо-америчке инвазије северне Африке]] [[1942]], де Гол је своје средиште у мају [[1943]]. преместио у [[Алжир (град)|Алжир]]. Постао је први вођа (испред мање самосталног Гирауда и кандидата којег је преферирао САД) и једини председник Комитета националног ослобођења.
Ред 88:
Након ослобођења Француске, које је уследило након [[операција Оверлорд|операције Оверлорд]], де Гол је брзо успоставио ауторитет Слободне Француске и избјегао Савезничку војну владу. Из [[Алжир]]а (тада француске колоније) одлетио је у [[Париз]] пар дана пре ослобођења, и провозао се градом у пратњи савезничких официра. Де Гол је одржао познати говор у којем је истакао улогу Француза у ослобођењу њихове државе.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3595434.stm BBC NEWS | Europe | Paris liberation 'myth' erases Allies<!-- Bot generated title -->]</ref>
 
Постао је [[Привремена влада Француске Републике|председник Привремене владе Француске Републике]], стартајући у септембру [[1944]]. Док је био на тој позицији послао је ''CEFEO'' да успостави суверенитет у [[Француска Индокина|Француској Индокини]] [[1945]]. За запведникезаповеднике у [[Француска Индокина|Француској Индокини]] поставио је [[Жорж Тјери д'Аржанлије|Жоржа Тјериа д'Аржанлијеа]] и [[Филип Леклер де Отклок|Филипа Леклера]].<ref name="Indokina">Anthony Clayton ''Three Marshals of France.'', pp. 124</ref>
 
Де Гол је [[20. јануар]] [[1946]]. дао отказ, залећи се на сукобе између политичких странака и на устав [[Четврта француска република|Четврте Републике]], за који је мислио да превише овласти даје парламенту. Његови наследници су редом били: [[Феликс Гуен]], [[Жорж Бидо]] и на крају [[Леон Блум]].
 
== Бурне године (1946—1958) ==
Ред 104:
[[Четврта Република]] обележена је политичком нестабилношћу, неуспесима у [[Indokina|Индокини]] и немогућности да реши [[Алжирски рат за независност|алжирско питање]]. Но, издала је [[Закон о преносу]] ({{jez-fr|loi-cadre Deferre}}) из [[1956]]. који је дао независност [[Тунис]]у и [[Мароко|Мароку]], а премијер [[Пјер Манде Франс]] је [[Први индокинески рат|Индокинески рат]] привео крају на [[Женевска конференција|Женевској конференцији]] [[1954]].
 
Дана [[13. мај]]а [[1958]], мештани су преузели владине зграде у [[Алжир (град)|Алжиру]]у, нападајући оно за што су мислили да је слабост француске владе у очима захтева арапске већине за алжирском независношћу. ''"Комитет цивилне и војне народне одбране"'' је основан од стране председника [[Жак Масу|Жака Масу]], симпатизера голизма. Генерал [[Раул Салан]], заповедник у Алжиру, је преко радија објавио да је војска ''„привремено преузела одговорност за судбину Француског Алжира“''.
 
Под притиском Масуа, Салан је [[15. мај]]а, на балкону владине зграде изјавио „''Живео де Гол!''“ ({{jez-fr|Vive де Гол!}}). Де Голов одговор два дана касније обзнанио је да је спреман ''"преузети овлашћења Републике"''. Многи су се забринули јер су овај одговор видели као подршку војске.
Ред 114:
Као конституционалиста по уверењу, де Гол је током целе кризе држао став да ће моћ прихватити само од законских ауторитета.
 
Криза се продубила када су француски падобранци из [[Алжир|Алжира]] заузели [[Корзика|Корзику]], те почели планове за слетање у [[Париз]] ([[Операција Васкрснуће]]), који нису никад извршени. Политичари са многих страна су подржавали враћање де Гола на позицију, осим неких као што су [[Франсоа Митеран]], [[Пјер Мандес-Франс]], [[Ален Савари]], [[Комунистичка партија Француске|Комунистичка партија]] и др. [[Жан Пол Сартр|Жан-Пол Сартр]], егзистенцијалистички филозоф и писац, је цитиран како је рекао: ''"Радије бих гласао за Бога"''. Дана [[29. мај]]а, председник [[Рене Коти]], је замолио ''"најчувенијег међу Французима"'' да постане задњи Председник скупштине (Премијер) [[Четврта Република|Четврте Републике]].
 
Де Гол је чврсто држао своју намеру да реформира устав Четврте Републике, који је кривио за тадашњу слабост државе. Као услов за његов повратак на позицију захтевао је да му се на 6 месеци дају све овласти те да се француском народу предложи нови устав.<ref>Како је наручио [[Француски устав|нови устав]] и био његов главни надлежни, де Гол је некад описан као аутор устава. Де Голове политичке идеје је у устав уписао [[Мишел Дебре]] који је тада текст водио кроз процес усвајања. Иако устав рефлектује де Голове идеје, Мишел Дебре је заправо био аутор '''текста'''.</ref> Де Гол је [[1. јун]] 1958. изабран за премијера, а Национална скупштина му је дала врховне овласти за 6 месеци како је и захтевао.
Ред 125:
На изборима у новембру [[1958]], де Гол и његови савезници (почетно организовани у Савез за нову републику-Демократски савез рада, па у Савез демократа за Пету Републику, а касније, као и данас, у [[Савез демократа за републику]]) су освојили удобну већину. У децембру 1958, де Гол је [[Француски председнички избори 1958.|изабран за председника]] са угодних 78,5%, а заклетву је положио је у јануару [[1959]].
 
Предвидео је снажне економске методе како би ревитализовао државу, укључујући и штампање новог [[француски франак|франка]] (вредног 100 старих франака). На међународној сцени, одбио је и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], натурајући самосталнију Француску са својим властитим [[нуклеарно оружје|нуклеарним оружјем]], и снажно подржавајући ''„Слободну Европу“'', верујући да ће заједница европских држава вратити славу старих европских царстава. Као камен темељац [[Европски економски простор|ЕЕЗ]] себи је поставио [[француско-немачка сарадња|француско-немачку сарадњу]], направивши прву државну посету неког Француског вође Немачкој, још од [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]]. [[Француска]] и [[Немачка]] су [[1963]]. потписали уговор о пријатељству, знан као [[Јелисејски уговор]]. Француска је такође смањила своје резерве [[Амерички долар|долара]], замењујући их са [[злато]]м из САД, тиме умањивши утицај САД ван [[Северна Америка|Северне Америке]].
 
Дана [[23. новембар]] 1959, у једном говору у [[Стразбур]]у, де Гол је објавио своју визију Европе:
Ред 131:
{{citat|Да, то је Европа, од Атлантика до Урала, то је Европа, то је цела Европа, то ће одредити судбину света.}}
[[Датотека:Sculpture_of_Konrad_Adenauer_and_Charles_de_Gaulle_outside_the_Konrad_Adenauer_Stiftung.jpg|лево|мини|250п|Плоча која комеморира обнављање добрих односа између Француске и Немачке, а приказује [[Конрад Аденауер|Конрада Аденауера]] (десно) и француског председника де Гола (лево)]]
Његов израз, ''"[[Европа]], од [[Атлантски океан|Атлантика]] до [[Урал (планина)|Урала]]"'', је често цитиран током историје [[Европске интеграције|европских интеграција]]. То је следећих 10 година постао де Голов најдражи поклик. Његова визија је била у контрасту са [[атлантицизам|атлантицизмом]] САД, [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] и [[НАТО]]-а, те је преферирала идеју да Европа делује као трећи пол између САД и Совјетског Савеза. У својој фрази де Гол је спомињао и [[Урал (планина)|Урал]], те је тиме импликантно нудио [[детант]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетима]], док је његова фраза интерпретирана и као искључивање [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] из будућности Европе.
 
Ставио је вето на британски улазак у ЕЕЗ 1963, јер је мислио да Британија нема политичке воље за улазак у заједницу.<ref name="ECC">[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1055729.stm BBC NEWS | Europe | How the EU was built<!-- Bot generated title -->]</ref> Многи Британци су де Голово ''„не“'' схватили као увреду, поготово због улоге коју је Уједињено Краљевство имало у ослобођењу Француске 19 година раније.
 
Де Гол је веровао да док је [[Алжирски рат за независност|Алжирски рат]] војно победив, што није било међународно оправдано, и помирио се са евентуалном независношћу колоније. То је увелико наљутило Французе у Алжиру, те је де Гол био присиљен угушити два пуча који су подигли ти Французи, од којих је други ([[Алжирски пуч]] из априла [[1961]].) претио директној инвазији саме Француске. Де Голова влада је заташкала и [[Париски масакар из 1961.]], који је наредио полицијски префект [[Морис Папон]]). Де Гол је био мета и [[Тајна армијска организација|Тајне армијске организације]] (OAS), терористичке организације која је неколико пута покушала извршити [[atentat|атентат]] на де Гола. Најпознатији покушај је онај од [[22. август]]а [[1962]], када је [[Ситроен DS]] у ком су се возили он и његова супруга за длаку избегао кишу метака из аутомата коју је наредио [[Жан-Мари Бастјан Тири]]. Након [[Француски референдум о Алжирској самоодређености 1961.|референдума о Алжирској самоодређености]] 1961, де Гол је договорио престанак паљбе у Алжиру у марту 1962. помоћу [[Евијански споразуми|Евијанских споразума]], који су легитимизовани новим референдумом само месец дана касније. Алжир је постао самосталан у јуну 1962.
 
У септембру 1962, желео је увести уставни амандман који би омогућио да се председник бира директно од стране народа, те је издао референдум о томе, којег је подржало више од три петине гласача, унаточ коалицијама које су се противиле председничком режиму. Након периода цензуре којег је изгласао парламент [[4. октобар|4. октобра]] 1962, де Гол је распустио Националну скупштину и одржао нове изборе. Иако су левичари напредовали, голисти су победили, унаточ опозицији [[Народни републикански покрет|Народног републиканског покрета]] и [[Национални центар независних и сељака|Националног центра независних и сељака]] који су критиковали де Голов еуроскептицизам и президенцијализам. Иако је алжирско питање решено, премијер [[Мишел Дебре]] је због резултата питања дао оставку, а заменио га је [[Жорж Помпиду]].
Ред 153:
=== Четврта нуклеарна сила ===
 
Снажна економска фондација омогућила је де Голу да имплементира своју независну спољну политику. Француска је [[1960]]. постала четврта земља која је добила [[нуклеарно оружје|нуклеарни арсенал]], тестирајући своју прву [[нуклеарно оружје|атомску бомбу]] у [[алжирска пустиња|алжирској пустињи]] (тајна клаузула Евијанских споразума из [[1962]]. заједно са [[Фронт народног ослобођења (Алжир)|Фронтом народног ослобођења]] изјављује да: ''Алжир одобрава... да Француска користи одређене ваздухопловне базе, терене и војне инсталације које су јој [Француској] нужне'' у периоду од 5 година). Године [[1968]], због де Головог инсистирања, француски научници су успели детонирати прву [[хидрогенска бомба|хидрогенску бомбу]] без америчке помоћи. У потезу који је сматран увредом за Британце, де Гол је објавио да је француска била трећа велика независна нуклеарна сила, јер је британска нуклеарна сила уско координирана са оном америчком.
 
Док је политика величине сигурно био есенцијални мотив за овај развој, једна брига била је уплетеност САД у скупи [[Вијетнамски рат]], која је могла довести до тога да САД не интервенише у Европи ако [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] одлучи започети инвазију. Де Гол је желео основати независну војну силу. Додатни ефект био је да је француска војска, која је била скроз деморализована након [[Алжирски рат за независност|пораза у Алжиру]], задржана. Године [[1965]]. Француска је лансирала [[Дијамант (сателит)|свој први сателит у орбиту]], поставши тако трећа земља која је то учинила, након СССР и САД.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шарл_де_Гол”