Викинзи — разлика између измена

'''Викинг''' (одна старонордијском ''викингр'') је термин који се уобичајено користи за нордијске ([[Скандинавија|скандинавске]]) ратнике, [[Трговина|трговце]] и [[гусари|гусаре]]. Настанили су се у широкој области [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Блиски исток|Блиског истока]] као и дела [[Африка|Африке]], од краја [[8. век|8.]] до средине [[11. век]]а.

Ови [[Нормани]] користили своје чувене [[дракар]]е да путују до [[далеки исток|далеког истока]] ([[Константинопољ|Цариград]], [[Волга]] у [[Русија|Русији]]), на крајњи запад, као што су [[Исланд]], [[Гренланд]] и [[Њуфаундленд]], и крајњи југ као [[Ал Андалуз|Ал-Андалус]]. Овај период Викиншке експанзије, познат као ''Викиншко доба'', чини највећи део [[средњи вијек|средњовековне]] историје Скандинавије, [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], [[Ирска|Ирске]] и остатка Европе у целини.

Рана племена која су живела у [[Скандинавија|Скандинавији]] данашња наука познаје као [[Готи|Готе]] и Гауте (Насељене у јужном делу данашње [[Шведска|Шведске]], [[Готланд]]у) и Свионе.

У 6. веку пишу историчари [[Јорданес]] и [[Прокопије из Цезареје]] да у Скандинавији живи мноштво народа и племена од којих сваки има свога засебног владара (Принцепс). Резултат мањих племенских миграција био је настанак данашњих народа познатих у Скандинавији ; [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]] који су средином 6. века заузели своје данашње просторе. У то рано историјско доба Скандинавија је била расцепкана на низ мањих племенских кнежевина. Уједињење тих мањих држава у веће, био је дуг и спор процес.

Први владар који је ујединио Норвежане у [[9. век]]у био је [[Харалд Лепокоси]]. Након његове смрти [[933]]. распала се централна власт. Тек у [[11. век]]у пошло је за руком [[Олаф Свети|Олафу Светом]] да поново уједини све Норвежане. Он је остао познат по томе што је у свој народ донео хришћанство. Јавно се крстио и тако, својим примером, помогао бржу хришћанизацијухристијанизацију, до тада многобожачкепаганских НорвешкеНорвежана.

Године [[844]]. по реци [[Гарона|Гарони]] допиру до [[Тулуза]] затим се појављују пред [[Лисабон]]ом и [[Кадиз]]ом, освајају [[Севиља|Севиљу]], [[845]]. пљачкају [[Париз]], а [[859]]. освајају [[Гибралтар]] и пљачкају обале [[Средоземно море|Медитерана]] све до [[Сицилија|Сицилије]] и јужне [[Италија|Италије]]. Осим страшних разарања и крвопролића којима су били изложени несрећни Европљани од варвара са севера, додатно су трпели губитке у људству јер су Викинзи масовно људе одводили у робље. У то доба и нису имали озбиљније конкуренцијенепријатеље ни организованијеорганизоване војне силе која би им се озбиљно супротставила осим велике и војно надмоћне [[Византијско царство|Византије]] коју су Викинзи лукаво избегавали илии склапали с њом повољне трговачке савезе да јој се не би превише замерили. (једном згодом су мирни пролазак у [[Црно море]] преко Дарданела платили арапским робовимаробљем похватаним уна Јужнојјужној Сицилији!)

Због многих сусрета и трговачких трансакцијаразмена са другим, новим и необичним народима, Викинзи су попримили утицаје медитеранских, [[ислам]]ских и хришћанских народа што се посебно истиче на њиховој специфичној уметности.