Гвоздени пук — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нова страница: {{Без инлајн извора}} {{Војна јединица |јединица = 2. пешадијски пук |део = Војска Краљевин… |
||
Ред 1:
{{Без инлајн извора}}
{{Војна јединица
|јединица = 2. пешадијски пук
|део = [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Војске Краљевине Србије]]
| слика = Гвоздени пук.png
| опис_слике = Припадници гвозденог пука
| време_постојања = 7. октобар 1912.-5. мај 1920
| место = [[Прокупље]]
| формација =
| јачина =
|командант = [[Миливоје Стојановић]]
| командант2 =
| командант3 =
| командант4 =
| битке =
| одликовања =
}}
'''2. пешадијски пук „Књаз Михајло“ ''' био је пук српске војске током ратова од [[1912.]] до [[1918.]] године.На крају балканских ратова ова јединица остала је без половине војника и официра,због невероватне храбрости и пожртвованости пук је понео име '''Гвоздени'''.
== Борбени пут 2. пешадијског пука ==
У рат пук је кренуо 7. октобра 1912. Други гвоздени пук је учествовао у свим познатим биткама: у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] у [[Кумановска битка|Кумановској]], [[Прилепска битка|Прилепској]] и [[Битољска битка|Битољској бици]]. У [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] 1913. године у борбама овог пука са Бугарима погинуло је 50 одсто војника, командант пука, сви команданти батаљона и сви командири чета. Од овог рата, овај пук почиње да се назива „Гвоздени“. Прославио се у [[Брегалничка битка|Брегалничкој бици]], кад је у најкритичнијем тренутку, 18. јуна 1913. године, пук задобио бесмртну славу чувеним јуришом на коту 650, када је пробијен бугарски фронт и решена битка на Брегалници. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] 1914. године Други гвоздени пук учествовао је у [[Церска битка|Церској бици]], и то у самом њеном центру, на Текеришу. Посебно су забележена дела припадника Гвозденог пука у [[Колубарска битка|Колубарској бици]]. Видећи како му људство гине, други ратни командант пука, пуковник [[Миливоје Стојановић]], лично је повео пук у нови јуриш и том приликом је Кременица освојена а пуковник Стојановић погинуо. У његову част композитор Станислав Бинички је компоновао „[[Марш на Дрину]]„.Команду над пуком примио је трећи ратни командант, пуковник Димитрије Милић.[[Датотека:Пуковник Миливоје Стојановић Брка.jpeg|мини|десно|Миливоје Стојановић]]
▲У ратовима од 1912. до 1918. године погинуло је око 32 официра, 1.239 војника и подофицира, рањено 148 официра и 6.492 војника и подофицира пука. У ове податке нису урачунати губици од болести, нарочито од колере 1913. и тифуса 1915. године, јер никад нису прецизно утврђени.
Почетком [[1915.]] године, пук је пребачен у [[Вардарска Македонија|Македонију]] да би ојачао фронт према [[Бугарска у Првом светском рату|Бугарској]].[[Петар I Карађорђевић|Краљ Петар Први
После опоравка на
▲Почетком 1915. године, пук је пребачен у Македонију да би ојачао фронт према Бугарској. Краљ Петар Први Карадордевић уручио је посебно признање пуку због храброг држања при повлачењу војске преко Албаније. Пук је последњи напустио српску територију и кренуо преко албанских беспућа.
У овим борбама су се прославиле и једине две жене носиоци Краљевски орден [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Карађорђеве звезде са мачевима]], које су се бориле у саставу Гвозденог пука, [[Милунка Савић]] и Енглескиња [[Флора Сендс]].▼
▲После опоравка на Крфу, и краће обуке, 18. јула 1916. године пук је изашао на фронт. Његови припадници посебно су се истакли за време Горничевске битке, када су у центру српског борбеног распореда, заузели село Горничево и отпочели гоњење разбијеног непријатеља. Само 25 септембра 1916. године пук је заробио пет бугарских официра и 804 војника и подофицира, запленио четири топа, седам митраљеза, 600 пушака.
Посебну славу пук је стекао освајањем чувене коте 1212, 4. новембра 1916. године, што је омогућило да се ослободи [[Битољ]]. После пробоја [[Солунски фронт|Солунског фронта]], у којем је активно учествовао, пук се посебно истакао у борбама за ослобођење
▲У овим борбама су се прославиле и једине две жене носиоци Карађорђеве звезде са мачевима, које су се бориле у саставу Гвозденог пука, Милунка Савић и Енглескиња Флора Сендс.
▲Посебну славу пук је стекао освајањем чувене коте 1212, 4. новембра 1916. године, што је омогућило да се ослободи Битољ. После пробоја Солунског фронта, у којем је активно учествовао, пук се посебно истакао у борбама за ослобођење Ниша октобра 1918. године, Алексинца, Ражња, Параћина, Свилајнца, до Гроцке, где је пребачен преко Дунава и потом преко Панчева кренуо на Бечкерек, данашњи Зрењанин. После Бечкерека, пук је 7. новембра 1918. ослободио Кикинду. Средином децембра 1918. године повучен је из Војводине у Београд.
Пук је све до 5. маја 1920. године задржан у Београду као гардијска јединица, обезбеђујући Двор, Народну скупштину и министарства. Тек када је формирана гарда, пук је демобилисан и малобројни преживели ратници, који су септембра 1912. године кренули из Прокупља у ратове, коначно су се вратили у родни крај, попаљен и опустошен од бугарске окупације▼
▲Пук је све до 5. маја 1920. године задржан у
|