Маронитска црква — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 10:
За време [[Крсташки ратови|крсташких ратова]] [[крсташи]] су поново открили мароните у планинама близу [[Триполи (Либан)|Триполија]]. [[Рејмонд Тулушки]] је након [[освајање Јерусалима|освајања Јерусалима]] опседао Триполи. Маронити су у 12. веку помагали крсташе и потврдили су [[1182]]. да припадају католицизму. [[Папа]] је с друге стране признао незавсност њихова патријархата. Када су муслимани поново победили крсташе уследило је [[1291]]. етничко чишћење у крсташким државама. Маронити су скупо платили сарадњу са крсташима. [[Мамелуци]] су повели [[џихад]] и побили су многе хришћане и уништили им љетину и куће.
 
Маронити су наставили одржавати везе са [[Рим]]ом. У Риму је успостављен маронитски колеџ. Након пораза [[Мамелуци|Мамелука]] [[Отоманско царство]] је преузело Либан, али није се много бринуло о Либану, тако да су Либаном владали [[Друзи]] од [[1585]]. до [[1635]]. За време Друза за Мароните је била много боља ситуација. Отоманско царство није било више спремно да толерише исламског јеретичког вођу Друза, па су поразили Друзе [[1635]]. Уследио је поново период етничког прогона у коме су страдали десеци хиљада хришћана. [[Француска]] је [[1638]]. запретила интервенцијом Отоманском царству у случају даљњих прогона хришћанског становништва. Отоманско царство је предало власт локалним Друзима, да би избегли француску интервенцију. Када је Европа ратовала за време [[Наполеон]]а Отоманско царство је потакло Друзе и друге муслимане против Маронита. Око [[1860]]. Маронити и Друзи су се сукобили након доласка курдских џихадиста. [[Султан]] је искористио маронитску реакцију као изговор за нови прогом Маронита. Француска је запретила Порти, па су се џихадисти повукли. Међутим султан је настављао да подржава власт Друза, па Маронити дижу устанак [[1866]] против Давуд паше. Маронитима је стигла у помоћ европска флота, па је након бомнардовања и европске инвазоје паша побегао. За време француског мандата над Либаном [[1920]]. маронити су добили аутономију и осигурали су своју позицију у независном Либану[[Либан]]у [[1943]]. Током француске управе били су привилеговани. Били су једна од главних фракција либанског грађанског рата.
 
==Организација==
На челу маронитске цркве је маронитски патријарх од Антиохије.Када се изабере нови патријарх он тражи причест од папе и на тај начин одржава везе са католичком црквом. Деле исту доктрину са католицима[[католици]]ма, али имају властиту литургију и хијерархију. Литургијски језик је [[сиријски]]. Свештеници и бискупи се могу женити, међутим њихови свештеници у Америци се морају држати целибата.
 
==Становништво==