Маронитска црква — разлика између измена

Маронити су наставили одржавати везе са [[Рим]]ом. У Риму је успостављен маронитски колеџ. Након пораза [[Мамелуци|Мамелука]] [[Отоманско царство]] је преузело Либан, али није се много бринуло о Либану, тако да су Либаном владали [[Друзи]] од [[1585]]. до [[1635]]. За време Друза за Мароните је била много боља ситуација. Отоманско царство није било више спремно да толерише исламског јеретичког вођу Друза, па су поразили Друзе [[1635]]. Уследио је поново период етничког прогона у коме су страдали десеци хиљада хришћана. [[Француска]] је [[1638]]. запретила интервенцијом Отоманском царству у случају даљњих прогона хришћанског становништва. Отоманско царство је предало власт локалним Друзима, да би избегли француску интервенцију. Када је Европа ратовала за време [[Наполеон]]а Отоманско царство је потакло Друзе и друге муслимане против Маронита. Око [[1860]]. Маронити и Друзи су се сукобили након доласка курдских џихадиста. [[Султан]] је искористио маронитску реакцију као изговор за нови прогом Маронита. Француска је запретила Порти, па су се џихадисти повукли. Међутим султан је настављао да подржава власт Друза, па Маронити дижу устанак [[1866]] против Давуд паше. Маронитима је стигла у помоћ европска флота, па је након бомнардовања и европске инвазоје паша побегао. За време француског мандата над Либаном [[1920]]. маронити су добили аутономију и осигурали су своју позицију у независном Либану[[Либан]]у [[1943]]. Током француске управе били су привилеговани. Били су једна од главних фракција либанског грађанског рата.

На челу маронитске цркве је маронитски патријарх од Антиохије.Када се изабере нови патријарх он тражи причест од папе и на тај начин одржава везе са католичком црквом. Деле исту доктрину са католицима[[католици]]ма, али имају властиту литургију и хијерархију. Литургијски језик је [[сиријски]]. Свештеници и бискупи се могу женити, међутим њихови свештеници у Америци се морају држати целибата.