Орден Светог Саве — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: правопис
Ред 20:
== Историја ==
 
[[Кнежевина Србија]] је проглашена Краљевином 22. фебруара/[[5. март]]а [[1882]]. године. Наредне године, [[23. јануар]]а [[1883]], краљ [[Милан Обреновић]] донео је указ којим је установљен Орден Светог Саве, истовремено је основан и [[Краљевски орден Белог орла|Орден белог орла]]. Орден Светог Саве је назван по првом српском архиепископу [[Свети Сава|Светом Сави]], из царске и краљевске куће [[Немањићи|Немањића]]. На аверсу медаљона налази се икона Светог Саве, окружен овалним прстеном на коме се налази натпис ''„Својим трудом постигао је све“'' на црквенословенском језику. Око медаљона је постављен емајлирани малтешки крст са краковима бело-плаве боје. Између кракова постављени су позлаћени двоглави орлови са круном. На аверсу медаљона су се у време династије [[Обреновићи|Обреновић]] налазили иницијали краља Милана Првог ('''М I'''). После [[Мајски преврат|Мајског преврата]] ([[1903]]), Србија је постала парламентарна краљевина на челу са династијом [[Карађорђевићи|Карађорђевић]], а краљ Петар I је наставио да у складу са својим овлашћењима додељује орден на основу указа. У ово доба, на аверсу медаљона су замењени иницијали краља Милана са годином установљена ордена ('''1883'''). Орден је био подељен у 5 степени, додељиван је српским и страним држављанима за заслуге на пољу културе, народне просвете, науке, јавних служби и Цркве, као и за заслуге према краљу, држави и нацији, и цивилним и војним лицима.
 
Чувене радионице у [[Беч]]у, главном граду [[Аустроугарска|Аустроугарске]] као што су Роте & Синовац, Винцет Мајер и синови, Карл Фисмајстер и Г. А. Сајд су израђивале орденске инсигније све до [[Први балкански рат|Првог балканског рата]]. Од [[1912]]. до [[1945]]. године орденске инсигније су израђивале чувене радионице, Артис Бертран у главном граду [[Француска|Француске]] [[Париз]]у и Браћа Игенен из Ле Локла у [[Швајцарска|Швајцарској]], а оснивањем [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] посао на изради су, поред ових страних, добијале и две домаће радионице — Сорлини из [[Вараждин]]а и Гризбах & Кнаус из [[Загреб]]а. Орденске инсигније израђене после 1912. године се разликују по светлој зеленој боји сакоса уместо првобитне тамно црвене.