Веначне планине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Семинарски радови/ГФ 2015. помоћу справице HotCat
бај д веј, теорија геосинклинала не важи једно 70 година, и само се код нас још увек провлачи по књигама...
Ред 1:
[[Датотека:Nabiranje slojeva.jpg|мини|Набирање слојева]]
У периоду пре дефинисања теорије [[тектоника плоча|тектонике плоча]], '''ВеначнеВеначним''' или '''набраненабраним планинепланинама''' сматране су планине настале хоризонталним померањем слојева у [[Геосинклинала|геосинклиналама]] услед бочног притиска.<ref>Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географксе терминологије, Географски факултет, Београд</ref>
== Постанак веначних планина ==
Током дуге геолошке историје [[Земљина кора]] се много пута преобликовала. Њена дуга и бурна прошлост најбоље се огледа у слојевима [[Седиментне стене|седиментних стена]]. Слојеви су се некада таложили у [[Море|морима]] и [[Језеро|језерима]], тако да природно леже хоризотално, млађи преко старијих. Међутим осим у овом положају, слојеви се срећу и издигнути у велике наборе, изломљени и преврнути, старији преко млађих.
Ред 6:
Морфогенеза веначних планина представља врло компликован и дуг морфотектонски процес. Посматрано еволутивно, он има две основне фазе: набирање и навлачење слојева. Аналогно томе и класификација веначних планина може се извршити на два основна генетска типа на: '''набране''' и '''шаријашке''' планине.
Веначне планине се у [[Европа|Европи]] простиру од [[Атлантски океан|Атлантског океана]] на западу до [[Црно море|Црног мора]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] на истоку. Оријентациони правац пружања млађих веначних планина је запад-исток. Од свих планина на Земљиној површини, структура и рељеф [[Алпи|Алпа]] најбоље су проучени.<ref>Тадић, М. (2010): Географија за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд</ref><ref name="Geomorfologija">Петровић, Д. и Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд</ref>
 
 
 
 
 
 
 
 
=== Набране веначне планине ===
[[Датотека:Himalayas.jpg|мини|Хималаји]]
Набране планине имају одређен правац пружања који се поклапа са правцем пружања слојева, а стога је зависан од правца потиска. Одликују се појавом низова планинских венаца и гребена у чијој се структури јасно запажају различити облици бора и набирања уопште. Такви су планински венци [[Алпи|Алпа]], [[Анди|Анда]], [[Хималаји|Хималаја]], итд. У нашој земљи веначне планине су [[Бељаница]], [[Кучај]], [[Стара планина]], итд.<ref name="Geomorfologija"/>
 
 
 
 
 
 
=== Шаријашке веначне планине ===
[[Датотека:Alpe Mali Dru.jpg|мини|Алпи]]
Шаријашке планине имају специфичну [[Тектоника|тектонску структуру]] која се манифестује појавом система навлака и поремећеном суперпозицијом слојева. Карактеришу се типски неодређеним морфолошким цртама и немају индивидуалисану морфологију. Њихова класификација је искључиво тектонска везана за структуру, односно тектонски склоп. Њихово издвајање као посебног планинског типа више је резултат тектонских него геоморфолошких принципа. Као пример плланина овог типа могу се узети [[Алпи]].<ref name="Geomorfologija"/>
 
 
 
 
== Веначне планине Евроазије ==
Линија 50 ⟶ 35:
* [[Каракорум (планински венац)|Каракорум]]
* [[Хималаји]]<ref>Ристић, К. (1993): Регионална географија 1,Универзитет у Београду, Београд</ref><ref>Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2014): Регионална географија Европе, Географски факултет, Београд</ref>
 
== Веначне планине Северне и Јужне Америке ==
* [[Анди]]
* [[Кордиљери]]<ref>Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд</ref>
 
== Веначне планине Аустралије ==
* [[Велике разводне планине]]<ref>Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2011): Регионална географија Аустралије, Географски факултет, Београд</ref>
 
== Веначне планине Африке ==
* [[Атласке планине]]