Стара Грчка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 105:
=== Пророчишта ===
Прорицање је пракса проналажења скривених значења догађаја и предсказивања у будућности. Прорицање се среће у свим друштвима, античким и модерним, мада им се методе разликују. У античкој Грчкој и Риму постојала су многа пророчишта. Најславније је било Аполоново пророчиште у Делфима, где је медијум преко 50 година била жена звана Питија. Након купања у Кастилијаном извору, она је силазила у подземну просторију, седала на свети троножац, и онда жвакала лишће ловора, који је био посвећен Аполону. Остала пророчишта, укључујући она у [[Кларос]]у (Аполоново), [[Олимпија (Грчка)|Олимпији]] (Зевсово) и [[Епидаурус]]у (Асклепијево) консултована су најразличитије начине; на пример, најстарије од свих пророчишта, Зевсово у Додони, говорило је шапутањем листа светог храста. У неким храмовима молилац би спавао у светом гају и добијао одговор у сну.
== Олимпијске игре ==
Стари Грци су имали много светковина, од којих су најзначајније биле олимпијске игре. То су била спортска такмничења у част бога Зевса којем су подигли и велики споменик у његову цаст висок 13 метара. У античком периоду проглашена је једним од Седам свјетских чуда антике. Олимпијске игре су се одржавале сваке четврте године у граду Олимпији на [[Пелопонез|Пелопонезу]], по коме су и добиле назив. Прве забелезене олипијске игре одржаване су 776. године пре нове ере и од тада су Грци почели да рачунају време по њима. Такмничило се у трчању, скоку у даљ, бацању копља и диска, рвању, боксу, тркама двоколицама. Победник би добијао вечну славу и венац од маслинових гранчица. На олимпијским играма су могли да учествују само Грци.Током њиховог одржавања сви ратови и сукоби су престајали.
== Науке ==
Грци су унапредили многе науке, а највише историју, филозофију, географију, медицину, [[Математика|математику]] и астрономију. Отац историје био је Грк Херодит који је написао дело "Историја". У њему је описао историју народа Старог истока и грчко-персијске ратове. Други велики грчки историчар био је Тукидид, који је написао "Историју Пелопонезског рата".<br />
Посматрање и изучавање небеских тела било је веома важно код Старих Грка. они су први приметили да се небеска тела крећу око једног центра, али су мислили да је тај центар планета Земља.<br />
Грци су проучавали људско тело и болести које га нападају. Веома су ценили лекаре - веровали су у бога лечења Асклепија, Још је Хомер у [[Илијада|Илијади]] написао да један лекар вреди као више људи. Најпознатији грчки лекар био је [[Хипократ са Коса|Хипократ]].<br />
Ипак, од свих наука, Стари Грци су остали највише упамћени по филозофији. На грчком филозофија значи "љубав према мудрости". Филозофи су покушавали да свате свет и друшство око себе и размишљали како да их побољшају. Најпознатији грчки филозофи су били [[Сократ|Сократ]], [[Платон|Платон]] и [[Аристотел|Аристотел]]. Сократ је сматрао да човек треба најпре да упозна себе самог, па затим свет око себе. Платон је у Атини отворио школу под називом Академија, која је требало да образује будуће државнике. Сматрао је веома важним да владар буде учен и ваљан како би држава била успешна. Аристотел је најпознатији филозоф старог века. Он је истакао разум као основу човековогделовања и највише утицао на све касније филозофе.
== Књижевност ==
Грци су од Феничана преузели [[Алфабет|Алфабет]] и тако почели да пишу у 8.веку пре нове ере. Од књижевних врста, највише суценили поезију и драму. Поезија се делила на епску, која је говорила о подвизима богова и хероја, и лирску, која је певала о осећањима. Од епских песника најпознатији је био Хомер.Он је спевао епове Илијаду, која говори о Тројанском рату, и Одисеју, која говори о лутању краља Одисеја после [[Тројански рат|Тројанског рата]] у потрази за домовином. Од лирских песника, најпознатија је била песникиња Сапфа, која је живела на острву Лезбу. Грчка драма настала је из верских светковина посвећених богу вина и весеља [[Дионис|Дионису]], кога су Грци представама покушавали да забаве и умире да не би подивљао. Драме су се делиле на комедије, смешне приче из свакодневног живота, и трагедије, приче о несрећним судбинама богова и хероја. Драмске представе су се изводиле у полукружним каменим позориштима. Само мушкарци су могли да буду глумци, тако да су они играли и женске улоге. Глумци су носили маске које су, по изразу лица, показивале карактер драмског лика. Грци су највише ценили живу реч, тако да се много радило на вештини говорништва. Најпознатији говорник био је [[Демостен|Демостен]].
== Види још ==
Линија 119 ⟶ 131:
* [http://www.whitman.edu/theatre/theatretour/home.htm The Ancient Theatre Archive], Greek and Roman theatre architecture
* [http://people.hsc.edu/drjclassics/lectures/history/history.shtm Illustrated Greek History], Dr. Janice Siegel, Department of Classics, [[Hampden-Sydney College]], Virginia
== Литература ==
* Смирнов Бркић, Александра, 1997. Историја 5
{{Античка Грчка}}
| |||