Дагеротипија — разлика између измена

Ова техника је развијена након првих слика [[Жозеф Нисефор Нијепс|Нисефора Нијепса]] и била је у употреби око 20 година, од [[1839|1839.]], до око [[1860|1860.]].

Код дагеротипије нема негатива, слика се прави директно на посребреној плочи (дагеротипији) када се ова у мраку изложи јодној пари. Тада на њеној површини настаје светлосно осетљиви сребро-јодид. Плоча се даље осветљује у камери званој [[камера опскура]]. Након чега на њој настаје латентна слика, још увек невидљива. Тада се плоча изложи пари живог сребра и фиксира у раствору сумпор-диоксида (<math>SO_2</math>).

Прву дагеротипију у [[Србија|Србији]] је направио пионир и први српски фотограф [[Димитрије Новаковић]] [[1840|1840.]] Технику је усвојио за време боравка у [[Париз]]у, [[1839|1839.]], од самог инвентора - [[Луј Дагер|Луја Дагера]]. Наводно је [[1841|1841.]] [[Анастас Јовановић]] сликао [[михаило Обреновић|кнеза Михајла]], али дагеротипија није успела. Убрзо су се у Србији појавили и страни дагеротиписти.