Хоризонтални реп — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 43:
=== Узгон ===
У зависности од пројекта ваздухоплова и режима летења, његов хоризонтални реп може да створи позитиван (дејство на горе) или негативан узгон (дејство на доле). Претпоставља се да је то увек дејство на доле и да је то део нето узгонa на стабилном авиону, али то није истина.
На неким пионирским пројектима, као што су Блери XI, тежиште је између центра потиска крила и хоризонталног репа, који такође генерише позитивни узгон. Међутим, ова конфигурација је нестабилна и такви пројекти су имали озбиљне проблеме у управљању. Захтеви за стабилност, нису се потпуно схватили све до непосредно пре Првог светског рата, када се померањем тежишта унапред померањем тегова све до постизања да на хоризонталном репу настане нулта равнотежна сила, што је довело до стабилнијег понашања летелице. Каснији типови авиона који су имали позитивни равнотежни узгон хоризонталног репа, укључујући Чарлса Линдберга авион и Сопвит камел. Ови авиони су имали репутацију да су тешки за летење. Али са пажљивим отклањањем хоризонталног репа може се стабилизирати. Пример је немачки авион на ракетни погон Бахем Ba 349, који се уравнотежавао са отклоном репа и успевао се стабилисати и управљати у лету.
Касније се код модерних конвенционалних авиона, стандардизовано да се тежиште поставља испред аеродинамичког центра авиона.<ref name="Canards: Design with Care">{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1985/1985%20-%200562.html|title=Canards: Design with Care| quote =Canards: Design with Care|author = Burns| date =23 February 1985| format = |publisher=flightglobal.| location = | language = {{en}} |accessdate = 15. 7. 2015.}}</ref> У томе случају, при прирасту [[узгон]]а услед поремећаја авиона, крило се ротира, односно цео авион, око тежишта у смеру смањења нападног угла и генерисање пада узгона услед прираста супростављајућег момента ''хоризонталног репа'' <math>\Delta{{R_z}_H}\cdot\, L_H</math>. Тај процес враћа односно стабилизује авион око номиналног стања (види шему десно изнад.). Недостатак је пораст [[Аеродинамички отпор|отпора]], у овом процесу уравнотежења. Заправо, генерисани прираст узгона на хоризонталном репу се удузима од узгона авиона, те исти мора прећи на већи нападни угао да би задржао исти равнотежни, за уравнотежење тежине. То изазива већи индуковани отпор и на крилу и на ''хоризонталном репу'', па и укупни целог авиона.<ref name="NOVEMBE 1916">{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1916/1916%20-%200970.html|title=NOVEMBE 1916| quote =NOVEMBE 1916|author = | date =NOVEMBE 1916.| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate = 15. 7. 2015.}}</ref><ref name="STATIC LONGITUDINAL STABILITY ">{{cite web|url=http://www.iitk.ac.in/aero/fltlab/stability.html |title= STATIC LONGITUDINAL STABILITY |quote =STATIC LONGITUDINAL STABILITY |author = | date =|format = |publisher=iitk.ac.in|location = |pages=|language = {{en}} |accessdate =15. 7. 2015.}}</ref><ref>Механика лета, 1987. године др Златко Рендулић</ref>
| |||