[[Датотека:Southern_and_Northern_Dynasties_440_CE.png|мини|Територије династије Сјеверниј Веј (свјетлоплаво) и династије Лиу Сонг (тамноцрвено) 440. године]]
{{Историја Кине}}
'''Јужне и Сјеверне династије''' ({{јез-кин-кп|南北朝|п=Nánběicháo}}) је назив за период [[историја Кине|историје Кине]] који је трајао од [[420]]. до [[589]]. и током које је Кина била подијељена на јужни дио, којим су владале [[Јужне династије|Јужне]] и сјеверни дио, којим су владале [[Сјеверне династије]]. До подјеле је дошло вијек раније, односно почетком [[4. век|4. вијека]] када су сјеверну Кину заузели [[Ву Ху]] народи, и протјерали власт тадашње [[династијаДинастија Ђин (265–420)|династије Ђин]] на југ. Династију Ђин је 420. свргнула [[династија Лиу Сонг]], прва од Јужних династија, а што је догађај који се традиционално сматра почетком тог периода. На сјеверу је пак [[сјеверни Веј|династија Сјеверни Веј]], прва од Сјеверних династија, године 439. ујединила преостала подручја. Иако су се између те двије државе повремено водили сукоби око територија, и иако су оне саме биле погођене династичким сукобима и грађанским ратовима, период Јужних и Сјеверних династија се сматра релативном мирнијим у односу на претходни. То је омогућило да се преко сјеверне Кине нагло прошири [[будизам]], који је постао [[државна религија]]; на сјеверу Кине је такође дошло до [[синизација|синизације]] не-кинеског становништва, укључујући владарске куће. На југу је, пак, дошло до развоја науке. Период је завршен када су снаге [[династија Суи|династије Суи]], чији је владар цар Вен 577. свргнуо [[Сјеверни Зхоу]], посљедњу од Сјеверних династија, године 589. свргнуо [[династија Чен|династију Чен]], посљедњу од Јужних династија и тако поновно ујединио Кину.
