Урсакије Сингидунумски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Урсакије Сингидунумски''' је био [[епископ]] [[Сингидунум]]а и [[Горња Мезија|Горње Мезије]] у [[4. век]]у<ref name="autogenerated1">Wace, ''Dictionary of Christian Biography and Literature to the End of the Sixth Century A.D., with an Account of the Principal Sects and Heresies.''</ref>. Активно је учествовао у [[Аријански спор|Аријанском спору]] на страни противника [[први васељенски сабор|првог васељенског сабора]]. Заједно са Урсакијем и зе друге балканске епископе: Валенса из Мурсе и [[Герман Сирмијумски|Германа Сирмијумског]] везује се ширење [[Аријанство|аријанства]] на Западу [[Римско царство|Римског царства]].<ref>Socrates Scholasticus, ''Church History'', Book 2. 37.</ref> По правилу, извори и црквено-историјско истраживачи обично наводе заједно Урсакија и Валенса Мурског позвао. Понекад помињу и [[Герман Сирмијумски|Германа Сирмијумског]] заједно са њима као "илирску тројку" {{sfn|Barnes|1981|pp=458}}
Урсакије се први пут помиње на Сабору у Тиру, [[335]]. године, који је направљен са намером да осуди [[Атанасије
Урсакије је први хришћански епископ Сингидунума, чије име се помиње у писаним документима. Током [[4. век]]а Урсакије и Валенс се често помињу заједно. Између [[325]]. и [[335]]. године, били су изабрани за православне епископе, али због њихове подршке [[Аријанство|аријанству]] били су свргнути. Око [[335]]. године постављени су као аријански епископи. Први догађај, у којима су активно учествовали, било је свргавање [[Атанасије
[[343]]. године на [[Пети помесни сабор|Петом помесном сабору]] Урсакије и Валенс, између осталог, оптужени су за аријанство и свргнути а Атанасије је враћен на епископски трон.
После Трирског сабора, на [[
Након победе код Мурсије и погибије Магненција, Констанције се сели са својим штабом, због лакшег управљања, у [[Сирмијум]] на [[Дунав]]у, као у своју престоницу. Урсакије и Валенс су искористили ту прилику да изврше свој утицај на цара и задовоље његову жељу за помирењем са аријанцима. Као разуктат тога они дају свој допринос новим јеретичким формулацијама Символа вере који су објављени у утврђени на [[Сабор у Сирмијуму|Сабору у Сирмијуму]], познате као сирмијумске формуле. <ref>Hefele K. J. A History of the Counsils of the Church Edinburg 1876 II</ref>
На Западу, је нова формула је одмах одбачена на Сабору у Риму, у зиму [[340]]. године, али следеће године одржан је [[Четврти помесни сабор|Антиохијски сабор (341)]], где је њихова нова формула прихваћена. Уследио је низ помесних црквених сабор на западу и на истоку у којима су мањи или већи утицај имали Валенс и Урсакије, све до коначног [[Други васељенски сабор|Другог васељенског сабора]] који је осудио све јереси и све оне који покушавали да са њима нађу компромис у истини.<ref>{{cite book|editor1-last=Cross|editor1-first=F. L. |editor2-last=Livingstone|editor2-first=E. A.|title=The Oxford Dictionary of the Christian Church |year= |url= |publisher=Oxford University Press |location= |isbn=9780192802903}}</ref>
Урсакије је умро [[371]]. године.
|