Срем у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

У краткотрајном [[Априлски рат|Априлском рату]] [[1941|1941.]]. године [[Војводина|Војводину]] су окупирале немачке и мађарске фашистичке снаге: немачки 41. моторизовани корпус 12. армије, прикупљен у [[Темишвар]]у прегазио је [[Банат]]; делови 4. и 5. пешадијског и 1. оклопног корпуса мађарске „Јужне војске“ окупирали су [[Бачка|Бачку]] и [[Барања|Барању]]; немачки 46. моторизовани корпус 2. армије прешао је својим деловима и окупирао [[Срем]].

У периоду припрема за устанак, партијска органитацију [[Војводина|Војводини]] под руководством ПК [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], на чијем се челу тада налазио народни херој [[Жарко Зрењанин Уча]], упорно је следила политичку линију [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и ген. секретара [[Јосип Броз Тито|Тита]] и реализовала партијске одлуке мајског саветовања [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] у [[Загреб]]у. Насатвила је рад на учвршћењу и омасовљењу партије и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а и развијала делатност комуниста и скојеваца на јачању антифашистичког фронта свих народа и народнодти. Стварала је мрежу војних комитета и штабова, месних десетина, диверзантских и ударних група. Организовала је прикупљање оружја, опреме и санитетског материјала. А када је [[4. јул]]а [[1941|1941.]]. године, на седници Политбироа ЦК [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], донета одлука и упућен позив свим народима и народностима [[Југославија|Југославије]] на оружану борбу против окупатора, партијска организација у Војводини је створила партизанске одреде и дала им задатак да почну са нападима на непријатељске посаде и колоне; да пале жито и кудељу; да руше и разарају друмске и железничке комуникације; да уништавају непријатељске транспорте и живу силу.

Та борба од устаничких дана у јулу [[1941|1941.]]. године није се развијала равномерно. Најпре је почела и била најширих размера у [[Банат]]у. Четрнаест партизанских одреда и неколико партизанских група, извели су у периоду јул-септембра 1941. године више од 90 различитих акција. Оштетили су неколико железничких композиција, порушили више мостова, посекли око 200 телефонско-телеграфских стубова, спалили више од 200 вагона кудеље и око 70 јутара жита; убили известан број непријатљских војника и запленили њихово оружје и опрему.

У [[Бачка|Бачкој]] су борбу против окупатора и квинслига повеле бројне месне десетине, ударне и диверзантске групе у којима је уочи устанка било неколико хиљада људи и жена, међу њима велики број омладинаца и омладинки. Најбројније и најмасовније десетине налазиле су се у Шајкашкој, а затим у градовима: [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Сомбор]]у, Старом [[Бечеј]]у и другим. Неке од тих десетина се у току покретања и развоја устанка групишу у партизанске одреде: Новосадски, Кисачки, Петроварадински, Жабаљски, Чурушки, Ђурђевачки и Први шајкашки НОП одред. Сви ти одреди, групе и десетине извели су у периоду јул-децембар [[1941|1941.]]. године више од 50 већих и мањих акција: паљење жита и кудеље у рејону Новог Сада, [[Чуруг]]а, Жабља, Старог Бечеја, [[Суботица|Суботице]], [[Врбас]]а, Куле, Сомбора, [[Апатин]]а, Бачке Паланке, сечење телеграфско-телефонских стубова и жица; саботаже и диверзије по фабрикама; ликвидације непријатељских војних и цивилних функционера.

Прве акције сремских партизана биле су ослобођење групе другова из затвора у Бешановачком Прњавору и бекству 32 политичка затвореника из затвора у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Већ почетком септембра [[1941|1941.]]. године у [[Срем]]у су образовани [[Фрушкогорски НОП одред|Фрушкогорски]] и [[Подунавски НОП одред]], јачине око 70 добро наоружаних бораца. Сем тога и у месне десетине је у лето [[1941|1941.]]. године било укључено преко 2500 људи и жена, међу њима велики број омладинаца и омладинки. Оба одреда су до краја године извела преко 30 различитих акција. Такође снажан отпор окупатору и домаћим издајницима пружили су [[Земун у НОБ-у|земунски комунисти и скојевци]], симпатизери и родољуби. Они су у више од 50 акција нанели велике људске и материјалне губитке губитке непријатељу. Тако су, поред осталог, спаљени један танкер и неколико шлепова; уништено је 20 вагона ускладиштене робе коже, оштећен је један авион и више стотина авионских инструмената за контролу лета; бачено је у ваздух складиште авијонских бомби и муниције и низ других акција.

Тако су на иницијативу и под руководством ПК [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] у Војводини у устаничкој [[1941|1941.]]. години створена 23 партизанска одреда са око 500 бораца, док је у месним десетинама и ударним и диверзантским групама било око 12.000 људи, жена, омладинаца и омладинки.

Ослободилачака борба народа и народности Војводине, нарочито у [[1942|1942.]]. години, добила је велики замах у [[Срем]]у, који од те године постаје снажно жариште борбе против окупатора и домаћих издајника у [[Војводина|Војводини]] и [[Југославија|Југославији]]. Тако је у једном извештају већ средином 1942. године немачки генерал и заповедник [[Србија|Србије]] Бедер обавестио војног заповедника југоистока да су ''"... главна жаришта у Југославији рејони [[Козара|Козаре]] и [[Просара|Просаре]], планина [[Грмеч]], северни део [[Херцеговина|Херцеговине]], панина [[Папук]], Псуњ и [[Фрушка гора]]..."''