Компас — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 15:
У [[Европа|Европи]] се већ неколико векова пре нове ере знало да магнет привлачи [[гвожђе]]. По легенди реч магнет потиче од имена града ''Магнезиа'' у [[Мала Азија|Малој Азији]] у ком је у старом добу било налазиште [[магнетит]]а. Према једној другој легенди реч потиче од пастира ''Магнуса'' с [[Крит]]а који је имао оковане ципеле у којима је застао на неком камену привучен магнетном рудом.
Не зна се ко је изумео компас али први који су употребили магнетску иглу за показивање смера били су [[Кинези]]. ''Du Halde'' у делу ''General History of China'' у ком описује догађаје за време владавине [[цар]]а ''Хоанг Тиа'' описује колица с великом иглом која је показивала 4 главне стране света којом су се царски војници оријентисали и победили непријатеља. Справа се звала ''"чин-нан"'' а тако Кинези и данас зову бродски компас. По неким списима кинески [[брод]]ови већ у IV веку долазили су у [[Индија|индијске]] и [[Источна Африка|источноафричке]] [[Лука|луке]] опремљени компасима. Магнетна игла је око [[1000
Први [[Италија|италијански]] компаси састојали су се од гвоздене шипке која је на пловцима од трске пливала на [[Вода|води]]. Игле компаса магнетисале су се трљањем магнетитом, рудом плавкасте боје која се набављала из [[Кина|Кине]] и [[Бенгал]]а. Први писани траг о употреби компаса на Европским бродовима налази се у [[Француска|француској]] сатири ''La Bible de Guyot de Provins'' из средине XII века. У XIV веку појављује се суви компас са налепљеном ружом компаса испод игле који се у нешто модернијем облику употребљава и данас. Тек крајем XVI веку почела су озбиљнија истраживања зашто врх магнетске игле показује према северу. [[1600
== Спољашње везе ==
|