Ингемар Јохансон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
Ред 22:
У аматерском боксу Јохансон је има скор 61 победу (31 класичним нокауто) и 10 пораза. Највеће разочарење својим навијачима приредио је на [[Летње олимпијске игре 1952.|Олимпијским играма 1952]] у [[Хелсинки]]ју, када је у финалу олимпијског турнира дисквалификован јер је одбио да се бори против [[Сједињене Америчке Државе|америчког]] боксера [[Ед Сандерс|Еда Сандерса]]. Тек 30 година касније Међународни олимпијски комитет ([[Међународни олимпијски комитет|МОК]]) му је званично доделио сребрну медаљу.
После тога Јохансон прелази у професионалце и [[1956
Велику сензацију је приредио [[26. јун]]а [[1959]]. када је на Јенки стадиону у [[Њујорк]]у нокаутирао у трећој рунди [[Сједињене Америчке Државе|Американца]] [[Флојд Патерсон|Флојда Патерсона]] и освојио титулу првака света у тешкој категорији. Пре него је судија у рингу Руби Голдстајн прекинуо борбу, Јохансон је седам пута бацао Патерсона на под ринга.
За непуну годину дана Патерсон је повратио титулу јер је два пута победио Јохансона. Први меч је одржан у Њујорку, када је Патерсон у петој рунди нокаутирао Јохансона. Мајсторица односно трећи меч, одржана је у [[март]]у [[1961
Јохансон је после тог меча још неколико пута улазио у ринг и увек побеђивао. Успео је [[1962
У професионалном рингу имао је укупно 28 мечева где је забележио 26 победа од тога 17 нокаутом и само два пораза оба од Патерсона.
|