Фанариоти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 5:
Фанариоти потичу из класе богатих грчких трговаца, од којих је већина тврдила да вуче порекло од племенитих [[византијско царство|византијских]] породица. Имали су велики утицај на управу у Османском царству на подручју [[Балкан]]а од [[18. век|XVIII века]]. Углавном су куповали или градили куће у четврти Фанар у којој је резиденцију имао [[Васељенски патријарх]], који је по османском управном систему био сматран верским и световним вођом свих православних хришћана у Османском царству. Фанариоти су првенствено настојали ући у ужи круг [[Патријарх]]ових сарадника, и на тај начин постати утицајни у друштву.
Поједини чланови фанариотских породица, успели су сакупити велико богатство и утицај већ током [[17. век|XVII века]], добивши висока места у османској управној хијерархији. Од [[1669
Између 1711—1716. године и 1821. године добар део њих дочепао се титула; господара, [[војвода]] или [[кнез]]ова у дунавским кнежевинама ([[Молдавија]] и [[Влашка]]). Ово раздобље често се зове и Фанариотско раздобље у [[Румунија|румунској]] историји.
Ред 13:
На Балкану, термин „фанариоти“ се користи у негативном смислу - односи на сарадњу са [[Османлије|Османлијама]] за време османског ропства.
Од [[1920
== Спољашње везе ==
| |||