Голија (Србија) — разлика између измена

Голија припада унутрашњој зони [[Динарске планине|Динарског планинског система]]. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 -{km}-. У западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1833 -{m}-) и Црни врх (1795 -{m}-). На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: [[Студеница (река)|Студеница]], [[Брвеница (река)|Брвеница]], Моравица итд.

 

Планина Голија је обрасла буковом шумом на северним, североисточним и источним експозицијама. Највећа површина под буквом налази се на Црном Врху (Бисер Вода). Висински интервал [[буква|букве]] је доста широк, од 500 до 1000 -{m}- надморске висине. Испод појаса букве налази се појас [[храст]]а. Изнад појаса букве налази се појас мешовитих, буково–јелових и буково–смрчевих шума. Изнад 1700 -{m}- заступљена је само [[смрча]]. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на [[панчићева оморика|оморику]], а два таква примерка расту поред Голијске реке и заштићена су. На Голији постоје три резервата природе који су под заштитом. Комплекс мешовитих шума јеле, смрче и букве на локацији изнад Љутих ливада је заштићен на површини од 30 -{ha}- још од [[1950]]. Заштићен је и резерват шума смрче, јеле и букве на простору од 8,5 -{ha}- у близини Јанковог камена.

 

* [[Парк природе Голија]]

* [[Dajićko jezero|Тичар (језеро)]]

 

== Спољашње везе ==

* [http://www.bionet-skola.com/w/Fotografije:Golija Фотографије Голије у БиоНет школи]

{{Планине Србије}}

 

[[Категорија:Голија (Србија)|*]]