Лука Вучинић — разлика између измена

 

Априла [[1942]]. године, када је Блажо Јовановић преузео дужност команданта [[Зетски партизански одред|Зетског партизанског одреда]], Лука је био одређен за [[Политички комесар|политичког комесара]] једне чете. Као изузетно храбром и способном борцу, Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору га августа 1942. године, заједно са Радом Бошковићем и Петром Секулићем, упућује из Пипера у Босну, да успостави везу са Врховни штабом и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]]. После двадесет дана пробијања кроз непознате крајеве и непријатељску територију, успевају да изврше задатак. Лука тада остаје у Босни и ступа у [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пету црногорску пролетерску бригаду]], у којој је касније био постављен за политичког комесара Друге чете у Четвртом батаљону.

 

Са Петом црногорском пролетерском бригадом, прошао је многе борбе, а често се истицао храброшћу. У нападу на село [[Росуље (Бугојно)|Росуље]], близу [[Бугојно|Бугојна]], септембра 1942. године, вешто се провукао поред непријатељских стража, ускочио у добро чувани логор, бацио бомбе на [[Усташка војница|усташе]], окупљене око ватре и нанео им знатне губитке. Убрзо потом, код Бистрог, у близини [[Травник]]а, био је један од првих бораца из три батаљона који је ушао у непријатељско упориште. Тада је заробљено и убијено око 200 непријатељских војника. Пред напад Четвртог батаљона на воз и пругу [[Доњи Вакуф]]-Бугојно, када је требало уништи добро утврђени двоспратни бункера из кога је контролисан једини прелаз – мост на набујалом [[Врбас (ријека)|Врбасу]], одмах се са још два друга јавио као добровољац и успешно извршио акцију.