Споразум Павелић—Стојадиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
+
Ред 1:
[[Датотека:Pavelić-Stojadinović.jpg|мини|десно|[[Милан Стојадиновић|Стојадиновић]] и [[Анте Павелић|Павелић]] током склапања споразума]]
'''Споразум Павелић—Стојадиновић''' је био споразум између [[Хрвати|хрватског]] [[фашизам|фашистичког]] политичара, вође [[усташе|усташког]] покрета, бившег [[поглавник]]а [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] и ратног злочинца др [[Анте Павелић]]а, и бившег српског и југословенског политичара, министра финансија и спољних дела, председника краљевске владе и универзитетског професора др [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]]. Потписан је крајем [[1954|1954.]]. године у [[Буенос Ајрес]]у, [[Аргентина]].
 
== Одредбе споразума ==
Ред 6:
Споразум је предвиђао разбијање [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] (ФНРЈ) на три независне државе: [[Словенија|Словенију]], [[Хрватска|Хрватску]] и [[Србија|Србију]].
 
Павелић и Стојадиновић су у хрватској и српској емигрантској штампи бранили овај споразум као антикомунистички савез (обе емиграције нису признавале легалност Титовог режима у Југославији), и као нови српско-хрватски споразум који је требало да замени застарели [[Споразум Цветковић—Мачек]] из [[1939|1939.]]. године.
 
=== Границе ===
Ред 12:
Као граница између Словеније и Хрватске узета је већ постојећа национална граница у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] (овај споразум се тицао искључиво српско-хрватских односа и није се бавио словеначким питањем).
 
''Споразумна граница између Хрватске и Србије'' требало је да буде историјски компромисна линија, такозвана '''"Света„Света српско-хрватска међа"'''међа” ((Дунав-Сава-Босна-Неретва-Јадран), од севера ка југу):
 
Граница је требало да прати већ постојећу границу (као компромисну) између [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] ([[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводине]]) до реке Саве и границе са [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]]; затим је граница требало да прати реку Саву до ушћа реке Босне у Саву; потом је граница требало да иде реком Босном, затим у продужетку линије њеног доњег тока планинским врховима до почетка доњег тока реке Неретве, и потом доњим током реке Неретве до Јадранског мора. На овај начин Босанска Крајина је требало да припадне Хрватској, док би највећи део централне са источном Босном, источна Херцеговина и јужна Далмација припали Србији (укључујући [[Сарајево]] и комплетно дубровачко приморје осим самог града [[Дубровник]]а).
Ред 23:
== Реакције на споразум ==
 
Споразум Павелић—Стојадиновић је произвео жестоке негативне реакције од стране хрватске (усташке) емиграције, српске (четничке) политичке емиграције и Титовог комунистичког режима у Југославији. Усташка емиграција је жестоко критиковала свога бившег поглавника због преговора са Стојадиновићем, а поготово због одустајања од реке Дрине као (по њиховом уверењу) историјске границе Хрватске (једна од старих усташких крилатица је била "''[[Све до Дрине!]]''"). Павелићево препуштање делова Срема, Босне, Херцеговине и Далмације Србији је у усташкој емигрантској штампи упоређивано са Павелићевим препуштањем делова Далмације Италији [[1941|1941.]]. године (потез који је од стране тврдог крила усташког покрета такође сматран националном издајом). Павелић и Стојадиновић су обоје проглашени за националне издајнике од стране усташких следбеника и четничких политичких кругова у исељењу, док је Титов југословенски режим одбацивао значај споразума као „рачун без крчмара“крчмара”, истичући да Павелић и Стојадиновић нису више представљали никога. Вести о овоме споразуму су биле потиснуте од стране државних средстава информисања у самој Југославији.
 
== Види још ==
Ред 32:
 
== Литература ==
* ''-{"OSinovčić, takozvanom sporazumu Pavelić—Stojadinović"}-''Marko. Чланак„O објављенtakozvanom уsporazumu -{Sinovčić, MarkoPavelić—Stojadinović”. ''Hrvati u Argentini i njihov doprinos hrvatskoj kulturi.}-''}-<ref>Sinovcic-{Sinovčić, Marko. ''Los„Los croatas en la Argentina y su aporte a la cultura croata''croata”. (Edición del autor: Buenos Aires, 1991)}-</ref> -{(Autorsko izdanje: Buenos Aires, 1991.)}- - &emsp;<small>[коментари на споразум из хрватског угла'']</small>
* Соха, Давор. [http://www.politika.co.rs/ilustro/2088/peti.htm ''"Рачун„Рачун без крчмара"''крчмара”]. Илустрована Политика. [http://www.politika.co.rs/ilustro/2088/ Број 2088.] (23. Јануар,1. 1999.)
 
== Референце ==
Ред 39:
 
== Спољашње везе ==
* Лалић, Вељко. [http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=60682&sectionId=63 „Подела Југославије почела у Аргентини"Аргентини”], Вељко Лалић,. ''Прес магазин'', (15.03 3. 2009.)
 
[[Категорија:Историја Југославије]]