Вртача — разлика између измена

[[Датотека:Vrtace_Bosna.jpg|мини|десно|250п|Вртаче између [[Кључ (град)|КључКључа]]а и [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], западна [[Босна]]]]

'''Вртаче''' или '''поникве''' су затворене [[Депресија (геологија)|депресије]], најчешће [[овал]]ног облика, од метарског до декаметарског [[пречник]]а и [[дубина|дубине]]. Обично се третирају као елементарни површински облици [[крашки процес|крашког процеса]]. Њихове [[димензија|димензије]] у појединим случајевима могу достићи и метарски ред величине.<ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, стрpp. 235.</ref>

Највећи број вртача настаје [[солватација|растварањерастварањем]]м. [[предиспозиција|Предиспозицију]] за појачано растварање представљају механички дисконтинуитети [[стене|стенске]] масе - [[расед|разломи]], међуслојне [[пукотина|пукотине]], а нарочито места укрштања више разлома. У ретким случајевима, вртаче могу настати проваљивањем [[таваница]] плитких подземних [[просторија]] и слегањем [[тло|тла]]. Тако настали облици називају се ''саломне вртаче''.

# '''Тањирасте вртаче''' су плитке вртаче, чији је полупречник вишеструко већи од дубине. Дно им је обично заравњено, покривено црвеницом. Тањирасте вртаче настају у слабије растворљивим [[стене|стенастенама]]ма, као што су [[доломит]]и, или у [[кречњак|кречњацима]] с већим садржајем нерастворљивих компонената.

# Полупречник '''бунарастих вртача''' је знатно мањи од дубине. Бунарасте вртаче настају на пресеку два вертикална - субвертикална разлома или више њих. Оне представљају прелаз ка [[јама]]ма. Оштра граница између бунарастих вртача и јама не може се поставити.<ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, стрpp. 235.</ref>

Вртаче су, по правилу, масовна појава. Јављају се на заравњеним [[терен]]има, где се воде дуже задржавају на површини и обављају растварање. Огољен [[кречњак|кречњачки]] терен, покривен великим бројем од левкастих до бунарастих вртача, између којих постоје само уске [[преграда|преграде]], назива се '''богињави крас'''.<ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, стрpp. 236.</ref>

Вртаче се веома често јављају у низовима, када следе крупније разломне структуре, или [[Слој (геологија)|слојслојевитост]]евитост, тј. међуслојне [[пукотина|пукотине]]. Низ вртача оријентисан у једном правцу сигуран је индикатор постојања разлома, често и подземних токова. Вртаче у таквим низовима имају изразита издужења у правцу пружања разлома. Велике индивидуалне вртаче настале на пресеку два међусобно управна разлома имају крстаст изглед, с издужењем у оба правца.

* Анђелић М. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт, 1990.

* Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, стрpp. 235.

* Пешић Л. ''Општа геологија - Егзодинамика''. Београд: Рударско-геолошки факултет, 2001.

{{Рефлистreflist}}