Википедија

Боливија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м ispravke; козметичке измене
Ред 72:
Шпанско освајање Царства Инка почело је 1524. а углавном је довршено 1533. године. У оквиру Шпанске империје подручје данашње Боливије било је познато под именом „Горњи Перу“, и било је у склопу [[Вицекраљевство Перу|Вицекраљевства Перу]]. Локалну власт вршила је [[Краљевска аудијенција у Чаркасу]], данашњем [[Сукре]]у. Године 1545. основан је рударски град [[Потоси (Боливија)|Потоси]], који је привукао велики број људи у потрази за сребром, те је убрзо постао највећи град на америчком тлу са више од 150.000 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.common-place.org/vol-03/no-04/potosi/ |title=The High Place: Potosi |author=John Demos |publisher=Common-place.org |date= |accessdate = 23. 11. 2013.}}</ref>
 
До краја 16. века боливијско сребро је постало веома важан извор прихода за Шпанску империју.<ref>{{cite web|url=http://wayback.archive.org/web/20091028035130/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761575057_13/Spain.html |title=Conquest in the Americas |publisher=MSN Encarta |date = 28. 10. 2009. |accessdate = 23. 11. 2013.}}</ref> Домороци су коришћени као робовска радна снага, на исти начин као што је то рађено у преколумбовско доба путем ''[[мита]]''.<ref>{{cite web|url=http://countrystudies.us/bolivia/29.htm |title=Bolivia – Ethnic Groups |publisher=Countrystudies.us |date= |accessdate = 23. 11. 2013.}}</ref> [[Тупак Катари]] је предводио устанак домородаца који је довео до опсаде [[Ла Паз]]а у марту 1781,<ref>{{Cite bookharvnb|last1=Robins|first1=Nicholas A.|last2=Jones|first2=Adam|title=Genocides by the Oppressed: Subaltern Genocide in Theory and Practice|url=http://books.google.com/books?id=AX3UCk_PdEwC|accessdate = 14. 7. 2013.|year=2009|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-22077-6|pagespp=1-2}}</ref> током које је погинуло 20.000 људи.<ref>{{cite web|url=http://www.duke.edu/~ems19/rebellions/rebellions.html |title=Rebellions |publisher=History Department, Duke University |date = 22. 2. 1999.|accessdate = 23. 11. 2013.}}</ref> Након слабљења утицаја шпанске круне, током [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]], долази до развоја покрета против колонијалне власти.
 
=== Борба за независност ===
Ред 117:
Такође, у овој области налази се и ''[[Алтиплано]]'' и ''[[Салар де Ујуни]]'', највеће [[сланиште]] на свету и важан извор [[литијум]]а. Подандска област, која обухвата средишњи и јужни део Боливије, налази се између Андске висоравни и источних равница; простире се на 13% територије тј. на око 142.815 km². Обухвата боливијске долине и подручје Јунгаса. Одликује се развијеном пољопривредом и умереном климом. Област Љанос се налази на североистоку и обухвата 59% територије тј. око 648.163 квадратна километра. Налази се северно од [[Средишњи Кордиљери (Боливија)|Средишњих Кордиљера]]; протеже се од подножја Анда до реке Парагвај. Рељеф одликују равнице и мале висоравни, густе прашуме и велика разноврсност флоре и фауне. Надморска висина у овој области не прелази 400 метара.
 
У Боливији постоје три слива, чије се воде одводњавају у Атлантски или у Пацифички океан. Слив реке Амазон, назива се и Северни слив, обухвата око 724.000 km² или 66% територије државе. Реке овог слива имају велике [[меандар|меандре]], формирајући на тај начин језера као што је [[Језеро Муриљо|Муриљо]] у [[Департман Пандо|Департману Пандо]]. Главна притока Амазона у Боливији је река [[Маморе]], дугачка око 2.000 километара, тече према северу све до ушћа са, другом најважнијом реком у Боливији, [[Бени (река)|Бенијем]], дугачким 1.113 километара. Река Бени, заједно са [[Мадеира (река)|Мадеиром]], формира главну притоку Амазона. Остале веће реке које припадају овом сливу су [[Мадре де Диос]], [[Ортон]], [[Абуна]], [[Јата]], и [[Гвапоре]]. Најважнија језера у овом сливу су [[Рогагвадо]], [[Рогагва]], и [[Хара (језеро)|Хара]]. [[Слив реке Рио де ла Плата]], назива се и Јужни слив, заузима површину од око 229.500 km² или 21% територије Боливије. Реке овог слива су углавном знатно мање него оне које припадају Амазонском сливу. Њему припадају реке Парагвај, [[Пилкомајо]], и [[Бермехо]]. Најважнија језера су [[Убераба (језеро)|Убераба]] и [[Мандиоре]], смештена у боливијским мочварама. Средишњи слив је ендореично подручје. Обухвата површину од 145.081 квадратних километара или 13% територије државе. На Андској висоравни налази се велики број језера и река које се не одливају ни у један океан јер су у потпуности окружени Андима. Највећа река овог слива је [[Десагвадеро]], дугачка 436 километара. Она истиче из језера Титикака и тече према југоистоку до језера [[Попо]]. Овај слив чине језера Титикака, Попо, [[Коипаса]], река Десагвадеро и сланиште ''Салар де Ујуни''.
 
=== Клима ===
Ред 182:
Местици живе широм Боливије, док белци живе углавном у великим градовима као што су [[Ла Паз]], [[Санта Круз де ла Сијера]] и [[Кочабамба]] али и у неким мањим градовима као што је [[Тариха]]. У Департману Санта Круз се налази знатна колонија (око 70.000 људи) немачких менонита.<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2006/12/21/world/americas/21bolivia.html?_r=1&oref=slogin |title=Bolivian Reforms Raise Anxiety on Mennonite Frontier |publisher=New York Times |date = 21. 12. 2006. |accessdate = 8. 12. 2013.}}</ref>
 
Афроболивијци су потомци афричких робова који су ту доведени током постојања Шпанске империје. Они претежно настањују Департман Ла Паз, у провинцијама Северни и Јужни Јунгас. Робовласништво је у Боливији укинуто 1831. године.<ref>{{Cite bookharvnb|last1=Fogel|first1=Robert William |last2=Engerman|first2=Stanley L. |title=Time on the Cross: The Economics of American Negro Slavery|year=1995|publisher=W W Norton & Company Incorporated|isbn=978-0-393-31218-8|pagespp=33-34}}</ref>
 
Од азијских народа најбројнији су потомци јапанских, кинеских, корејских и либанских досељеника.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Боливија”