Црногорско приморје — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 26:
Динамичан развој прекинут је после катастрофалног [[Земљотрес у Црној Гори 1979.|земљотреса]] од [[15. април]]а [[1979]]. у којем су поред људских и материјаних губитака ненадокндиву штету претрпели културноисторијски споменици, а нарочито типична и аутохтона рурална насеља и старе урбане целине Улциња, Бара, Будве, Котора и Херцег Новог.
[[Датотека:Igalo2 by Klackalica.jpg|450 × 350px|мини|Игало, Бока Которска]]
== Природа ==
Поред [[Бока Которска|залива Боке]], у југоистоцном Приморју (црногорском приморју у ширем смислу) истичу се [[Будвански залив|Будвански]] и [[Барски залив |Барски залив]] и [[Затон|затони]] [[Петровац на Мору|Петровца]], [[Лучица|Лучице]], [[Буљарица|Буљарице]], [[Улцињ|Улциња]] и др. Затони су постали [[Абразија|абразијом]] у меким стенама, а између њих су полуострвски вртови од кречњака или силикатних стена. У меким [[Флиш|флишним стенама]] развиле су се и приморске заравни - Будванско, Буљаричко, Барско и Улцињско поље са Зочајским блатом и Шашким језером.
Обалска зона југоисточног Приморја је висока и изграђена од кречњака, иза којих се налази [[Флиш|флишна]] зона. Цела обала од [[Будва|Будве]] до [[Спич|Спича]] одликује се високим клифовима од [[Тријас|тријаских]] кречњака, чији слојеви падају према копну, док су главе слојева окренуте ка мору. Абразија је местимично пробила клифове и 120 м широку кречњачку баријеру и засла у флишну зону иза кречњака. Посто је флиш мекши и лакше се абрадира, у њему су створени полукружни затони са кречњачким ртовима на крилима и ниским песковитим залима у залеђу (позната зала паштровичког Приморја). [[Улцињска обала |Улцињска обала]] састоји се од мекших и чврстих стена, те је са селективном абразијом изграђена назупчана обала. Клинасти затони у мекшим стенама увлаче се између ртова од отпорнијих стена.
Поред зала у јуогисточном Приморју се истиче још један интересантан облик абразионе акумулације. Острвце и град [[Свети Стефан (острво)|Св. Стефан]], спојени су пешаном [[Превлака (Цетиње)|превлаком]] (томболом) са суседним копном, те је острвце преограђено у [[Полуострво|полуострво]]. Исти је случај са [[Шкољ|шкољем]] од тријаских кречњака на којем лежи [[Будва]].
Слично [[Ловћен|Ловћену]], који се диже изнад [[Бока Которска|Боке]], у паштровићко-улцињском Приморју јављају се три планине, које су по положају приморске, али висином премасушу горњу границу до које допире Приморје у континенталном залеђу. То су планине: [[Румија]], [[Суторман]] и [[Созина]].
[[Румија|'''Румија''']] (1 593 м) се диже изнад скадарског језера и [[Барско поље|Барског поља]]. Ова кречњачка планина пружа се динарски. Гребен јој је разбијен дубоком преседнином ([[Бијела скала]], 903 м), преко које води пут од [[Бар|Бара]] до села поред [[Скадарско језеро|Скадарског језера]]. Нижи делови Румије су пошумљени, а планински гребен је го. Румија се према северозападу наставља на Суторман.
'''Планина [[Суторман]]''' (1 182 м) је одвојена од Румије [[преседлина|преседлином]] Суторман, чије се дно налази на надморској висини од 844 м. Ова преседлина између Румије и планине Сутормана, односно Созине, налази се на 8 км северно од Бара. Преко преседлине прелази пут између [[Бар|Бара]] и [[Вирпазар|Вирпазара]], који спаја [[Зетска равница|Зетску равницу]] и [[Скадарска потолина|Скадарску потолину]] са [[Јадранско море|Јадраном]].
'''Планина [[Созина]]''' (934 м) диже је јужно од изворишних кракова реке [[Црнкица|Црнкице]], северозападно од Сутормана.
== Становништво ==
Линија 43 ⟶ 59:
}}
==Насеља==
'''[[Будва]]''' је једно од најстаријих насеља на Јадрану. Лежи на отвореној обали и нема природну луку. Поред савременог дела Будве, у овом познатом туристичком месту истиче се стари део града. Уске и кривудаве улице, вишеспратне куће и високи бедеми око целог града чине [[Будва|Будву]] типичним седоземним приморским градом.
[[Датотека:Budua (1900).jpg|265п|мини|Будва]]
'''[[Свети Стефан]]''' је мало острво спојено пешчаном томболом, те је претворено у полуострво. Ово некадашње острвце покрај Будве постало је град-хотел са 133 најмодернија апартмана. [[Свети Стефан]] је 1912. Године достигао највећи број становника, 150.
[[Датотека:Sveti Stefan (06).jpg|265п||мини|Свети Стефан]]
'''[[Улцињ]]''' има 6000 становника је најјужнији и последњи град наше јадранске обале. Овај град је удаљен од [[Бар|Бара]] 32 километра, од [[Титоград|Титограда]] 159 километара, а од границе према Албанији само 11 километара. Улцињ је 1925. године имао 3704 становника а 1961 5705. Хетерогено становништво града чине [[Црногорци]], [[Срби]], [[Албанци]], [[Турци]]. [[Улцињ]] је богат зеленилом медитеранске флоре.
[[Датотека:Улцињ - поглед са тврђаве.JPG|265п||мини|Улцињ]]
== Туризам ==
| |||