Битка на Јеловој гори — разлика између измена

м
Србија је била стратешки важна за Немце јер се долинама [[Вардар]]а, [[Јужна Морава|Јужне]] и [[Велика Морава|Велике Мораве]] могла лако извући немачка [[група армија Е]]. Немци су за за одбрану у Србије ослањали на до лета 1944. ослањали на превентивне офанзиве спроведене у садејству са бугарском војском и локалним антикомунистичким формацијама: [[југословенска војска у отаџбини|четницима Драгољуба Михаиловића]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српски добровољачки корпус]], [[Муслиманска милиција|муслиманске милиције]] и [[Руски заштитни корпус]]. Осовинске акције су само успориле, али не и задржале партизански продор, који се ипак десио након [[Андријевичка операција|Андријевичке]] и [[Дурмиторска операција|Дурмиторске операције]]. Велики совјетски успеси на Источном фронту су присилили Немце да главнину својих јединица преместе ближе бугарској и румунској граници, док су се у одбрану западних граница Србије уздали у [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|дивизију Принц Еуген]], четнике и квислинге.
 
Са друге стране, војно-политичка ситуација је све више упућивала четнике Драгољуба Михаиловића да сарађују са немачким и квинслиншким јединицима, иако су ту сарадњу покушавали да сакрију. Непријатељства између четника и Немаца су била краткотрајна у периоду од фебруара до маја и то углавном на територији Шумадије, док је немачко-четничка сарадња интезивирана у другим деловима Србије угроженој деловањима партизана.{{sfn|Борковић|1979b|pp=325}} Главни иницијатор уједињења српских националистичких групација био је специјални Хитлеров опуномоћених за југоисточну Европу [[Херман Нојбахер]].{{sfn|Борковић|1979b|pp=326}} Од марта до августа вођено је више преговора између четника са једне стране и Немаца и представника Недићевог режима. Драгослав Рачић је марта 1944. склопио споразум о сарадњи Недићеве владе са четницима.{{sfn|Борковић|1979b|pp=327}} Крајем априла 1944. у селу [[Трбушани]]ма [[Мирослав Трифуновић]], [[Живко Топаловић]] и [[Предраг Раковић]] су преговарали са [[Милан Аћимовић|Миланом АћивомовићемАћимовићем]] и Нојбахеровим изаслаником Рудолфом Штеркером.{{sfn|Борковић|1979b|pp=327}} Маја 1944. Трифуновић се у селу [[Брђани (Горњи Милановац)|Брђанима]] преговорао са [[Димитрије Љотић|Димитријем Љотићем]].{{sfn|Борковић|1979b|pp=327}}
 
Немачки генерали и дипломате су предлагали [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] да више користе четнике, али је Хитлер дозвољавао само локалну сарадњу, страхујући да ће четници ипак једног трена променити страну и почети да нападају Немце. Осим проблема са оружјем и муницијом који су покушавали да реше сарадњом са Немцима, четници су организационо далеко заостајали за партизанима. Насупрот партизанима који су давно имали организоване мобилне [[дивизија|дивизије]], четници су још били организовани у статичне [[бригада|бригаде]] везане за крај из кога потичу.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} Даље, четнички корпуси су се састојали из две до пет бригада и у најбољем случају су имали највише 2.000 људи, док су неки имали тек неколико стотина лоше наоружаних, и обучених припадника. Са друге стране, партизански корпуси су се састојали из најмање две дивизије од којих је свака имала од 1000-3000 добро наоружаних и прекаљених бораца.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}